Школски лист

— 134 —

ђегђтђе*. — дегејф! пиг ћађег јшп гопђгеп ФегдшУдсп, ђ1еје§ ^иг @Геиег кг Збађгђеи пиђегјиЈсђтеЈбеп, ипђ гсђ Гаип П1ф! итђјп, деиптКеп ^еггп Бете*ег РороУ1С8 ђег ©етодепђеИ а11ег ђегјешдеп, т:( ђепеп ег етјЧепЗ т ©сгпђгип!) !оттеп гокћ, 6е[1еи§ апзиетрТс[)[еп. — 8ге§ес1т ат 15 1еп ^ебгиас 1841. Јоаппез В,е131п§ег т. р. зп Ке§1а 8с1еп1;1аг1Ш1 1Ттуег8И;а1е Рез11е1181 Н1б1:опагит РгоГеазог Р. 0. А. А 1 ј . 1 ј е(; Рћ11оз. Вос1ог. Друго је од 29. Нов. 1844. од г. К. Хорвата ондашњег проФесора ФИлозоФИје и унравитеља ликеја и гимназије сегединске, а садашњег проФесора ФилозоФије на свеучилишту пештапском Оно је издато на латинском језику и гласи овако : в Х)от1пит Оете^пит Ророујсз 111 всћо1а вегБЈса 8ге^есПеп81 (1осеп(ет, ргаес1агЈ8 1п§;еп11 с1о (;Љи8 огпа1ит, 81П^и1ап 8С1епсИ сир1сИпе 1ПЛаттаиип, тиШрПс! со^пШопит ^епеге 1гпћи(;ит, сотет т сопуегвап(10, регвр^сасет е( ргисЈеШег С1гсит8рес (ит 1П 1ос[иепс1о, ћитапит е<; игБапит 1П а^енЛо, уегБо, (а1ет екзе (ез1ог, <јш отшит атоге, Сатоге е*. аезНтапопе сН^пив б1(. 1)а(:ит 8ге^ес1пп. Аппо 1844. Меп818 Когетђг18 (Пе 29. (1 ј . 8.) СупПив НогуаЉ т, р. 1<усе1 е(; 6гутпа«п 8ге§;е(Пеп818 В1гес1ог 1 ј . ас епк11(;ае 8ос1е(аП8 ћип^апсае тетБгит ог(31паг1иш." Уз точно одправљање својих учшељских дужности бавио се ђакон Сегедински Димитрије Поповпћ још и са књижевпошћу србском. Он је ирви у свештеничком чину иригрлио иови Вуков правопис и писао чистим србским говорпим језиком, на коме је у Сегедину штамнати дао прво издање свога превода нод насловом: „Освалд или Златотворно село," а такође је издао год. 1847. сегедински календар којисе јако у оно време читао. Брло је много доприносио ширењу наше књижевности скупљањем предбројника на вал>ане србске књиге а особито на дела иокојног Вука Ст. Караџића. Више хиљада примерака књига растурио је он сваке године по Бачкој и ио Банату, и тиме је иризнавање србских писатеља у пуној мери заслужио. Ево шта му о овој заслузи његовој у писму једном од 1845. из Беча Бук пише: „Бледајте Би те радите и од сада тако. Би можете тамо у Сегедину учинити, што Срби до сада у овоме царству нигде нису били кадри учинити !" Осим нових књига, набавио је он био од старих србских иородица миоге важне старије књиге славенске и славеносрбске и продавао их је ђацима по врло јеФтину цену а састављао је и за себе читаве збирке, с којима је у стању био доцније 1867. г. државну библиотеку у кнежевини србској тако рећи основати. После одлазка Стаматовићевог за проту карловачког, относно за нароха голубиначког, сегединска обштина избере свог обштељубљеног ђакона за пароха, али га духовна власт еиар-