Школски лист

— 156 —

истога ииоца и преводиоца нод наол"вом „Савети мојој кћери." Ми им се већ у напред радујемо. 10. Сриски свет удесио Пет. М. НикетиК. Веоград штамкарија задруге штамаарсшх раоеника 1882. 8° с. 156. Уз књигу иде п Карта Србије и сраских земаља саставио Пет. М. ПикетиИ." *) Цена? Ова књига ставила је себи важну задаћу, да упозна младу Српчад са свима земљама, у којима живе Срби. Таквог дела нема заиста још у нашој књижевности и по том је било потребно, да се исто напише. Али разуме се, да није свеједно, ма како се та празнина испунила. Дело, које је радо да нослужи горњој цељи, мора да има привлачне снаге за омладину, мора да је наппсано ваљано и занимиво. Одговара ли тим захтевима „Српски свет"? Жао нам је, што не можемо то да кажемо. Дело је то сасвим обична књижевна работа Г Никетић не располаже ни из далека онаквим представљачгеим даром, којим би кадар био да загреје срца читалаца .љубављу за свој предмет. Излагање му је сасвим шаблонско и само на мало места уздиже се до топлине, без које се не може да буде, кад се говори младости. Куд камо занимивији је Клаићев „Ор1з гета1ја и којЉ оШауаји НгуаЛ" (I. свезак г. 188.0, II. г. 1881. у оагребу), па који је, кад већ није било друге, ваљао и срнски писац да се угледа, па би нам опда зацело ноклонио бол,у књигу него ову, нгго је сад пред нама. Писац описује у својој књизи најнре краљевину Србију округ по округ, за тим српске крајеве у Аустро-Угарској, које назива аустро-угарском Србијом , даље сриске крајеве у Турској ( турску Орбију) и Црну Гору и завршује са неколико слика из историје срнскога народа и негове књижевности. У аустро угарску Србију рачуна нисац и Босну и Херцеговину, што не чине још ни немачки тгасци, на би се и у срнској књизи могло бар да иричека, док се међународни спор око тих земаља не реши, Потнисани није геогра® но струци, и инак су му у очи иале у књизи многе стварне грешке и недостатци. На с. 5. вели се „ако пређемо границу среза наићи ћемо на границе округа", а не иомишља, да и по више граница могу да се нокривају, као н. пр. код Београда и среска и окружна и државна. Не наводи се, да у Србији дели краљ власт са народним заступством, него се просто каже да „краљ старешинује над министрима и над свима осталима старешинама" (с. 5.) Сем Београда и Ниша нигде се код места, која се у краљевини онисују, не наводи број становника, а где се извап крал,евине помињу ти бројеви, ту су скоро махом застарели или нетачпи (в. Сомбор, Сента и т. д.) Најмање је смешно, кад се код Темашвара, Панчева, Кикинде и унраво свију места (уз често потиуно занемарење у истиву характеристичних особина) иаводи као особита характеристика, да се у њима налазе основне школе (или пошта и телегра®.) Основне школе у Мокрину и Меленцима класиФиковане су као „добре" (с. 60) Да сретних места! Мориш се наводи под именом „ Марош " (с. 57. и 58.) Ва Вршац се каже да има гимпазију, Панчево трговачку школу, Кикинда земљоделску школу, а ниједно није истина; та су места—да не кажем друкчије — тако рећи пред очима пишчевим, па кад већ ту греши, може се мислити, како ће бити са удаљенијим странама У Бузјашу нису *Ј Исту карту иродаје засебно књишара В- ВаложиКа у Београду комад ао 40 нГастуривачи добијају на 10 илаИених 2 иримерка бес илатно ■