Школски лист

— т чувене „тоале бање и (с. 60.) него хладне. Ко од нас Бачвана да се не насмеје, кад узчита на с. 61. да Бачка„ од северне стране граничи Угарском, и то (!) жупанијом пештанском." Писац није зацело ништа чуо за нашу Телечку, кад пише, да ми незнамо „шта је то брдо или брег" (е 61.) На истој страни пигае: „У Бачкој има и језера. Најзнатнија су : ГГалић код Суботице, мФрањин канал " Дакле је Фрањин канал језеро ! Ни Срем пије прошао без грешака. Он „се граничи од севера аустрнјским земљама" (којима?), а Стари Вуковар је град и варош. За Босут сам већ пре у једпој рецензији поменуо, да је он управо иекадаши римски капал, који код Жупање излази из Саве, те до Винковаца иде, а ту се окреће онет Сави, коју достиже код села Босута. И то је време већ давио прошло, како се у Винковцима и Новој Градишца „нроизводила млога свила" (с. 70.) Нод „Славонијом" се наводи, да „Драва долази из Крањске" (с. 68.), али Драва, која извире у Тиролу, не види боме у целом свом току Крањске, ма да ће неискусап читалац ио вези, у којој се помиње она са Савом, помислити, да Драва у Крањској извире и т. д. и т. д. Више него геограоски део допале су нам се историјске слике на завршетку књиге, ма да је и то местимице тако вашарски иосао, да се н. пр за Брапка Радичевића каже (с. 154), „његово тело сарањено је у гробљу св. Марка у Бечу, близу тела његовог учитеља Вук 1 Ст. КараџиКп ;" ту се иисац очевидно није сетио, да је на с. 148. написао, да је Вук умро г. 1864., дакле више него 10 година после Бранка. Пшпчев стил нркоси често разумевању, и шта могу деца да раде са таквом књигом. На с. 88. стоји и. пр. „ Мала аромишљеност чини, да је ова земља (турска Србија.) доста богата, особито Маћедонија.* Реците нам шта је и каква је та „мала промишљеност," која чини земље богатима. И каква логика мисли и чињеница налази се н. ир у овим речеиицама одмах у почетку (с. 1.): „Оног, ког сте нрви иут видели, кад сте се родили, то с у били ваши родитељи и рбђе." „Кућа или дом у коме живите; врт у ком воће и цвеће садите и берете; путање и путови којим идете до ваших рођа и пријатеља, било у селу или вароши, то је место где сте ро/јени, где сте први пут угледали овај бели свет." Г. писац мора да мисли, да се тако треба „спуштати деци," апи ја га пријатељски уверавам, да су то празне речи без везе и смисла, које могу за перазвијен ум да ностану „ногибелне," ако их често мора да слуша. Г. писац представља нам се у свом предговору као поштовалац критике, „али у којој се неће само казати: „„ово и ово не ваља,"" већ у којој ће се показати и са чим то „„не ваља"" треба заменити." Али г. Никетић врло се вара, кад мисли, да је књижеван рад, који излази на јавност, као каква школска задаћа, коју је рецензенат као учитељ дужан да исправља. Не, пе постоје међу нама одношаји ђака и учитеља; рецеизенат је стража у књижевности, који региструје и оцењује, шта улази у њу. Ако извршује то савесно и праведпо, онда је одговорио потнуно својој дужности. Иснрављање писца долази тек у другој линији, аније увек ни могућно нри данашњој литерарној производњи, нити свака књига и сваки нисац заслужује толико пажње. Придодата карта прави на први поглед добар утисак, ма да не