Школски лист

— 146 —

Фебруара 1860. са највећом точиошћу, неуморпом ревношћу и са најбољим успехом одчрављао, а уз то је још н у повторној школи трговачким и занатлијским научницима стилистпку и просто књиговодство предавао. Од 25. Фебруара 1860. до 23. ок■гобра 1862. одирављао је најревностније дужно.т катихете и учитеља србског језика у Сомборској реалци, старајући се да се србска младеж у тој школи у духу православне вере васпитава и са милим нашим матерњим језиком упознаје. Од 22. Октобра 1862. до 1. Маја 1870. одправљао је он звање катихете и редовног проФссора у србској учитељској школи Сомборској предавајући у обадва приправничка разреда: катихизис и катихетику, библијске новести, тумачење св. еванђслпја и апостола, литургику, црквено иојање и правило, и још к томе славенску и србску грамагику и стилистику у 18 седмичних часова. За тих седам и по година је он, како својпм стручним зиањем дотичних предмета, тако и редком способношћу у обучавању и васпитавању младежи а. особито вештином у одржању доброга запта међу приправницима показивао пајблагодетније успехе свог паставничког рада, због чега је нризнавањем и задовољством највише државне власти у краљевини овој отликован бивао. Особитог сномена заслужује велика ревност његова у обучавању ириправника у србској граматици, том најмилијем иредмету његовом и у црквеном појању, у коме је он не само са највећом трнељивошћу по впше пута теже партије сваки пут једнако приправпицима показивао, пего их је учио осим редовног појања, још и појању такозвапих страних стихира, што се на вечерњу о великим празпицима поју, као и певању црквенонародних песама, од којих су се многе већ заборавиле биле. Још у Сегедину у друштву с Стаматовићем исправљао је он: Ликуј днес Сионе и Слава во вишних Богу и друге неке ове врсте песме, а доцније у Сомбору учио једецу и приправ нике уз ове њиме исправљене — како он говораше — песме и другима, које данас само његови ђаци знају, као што су песма на Ваведеније, На Никољ дан (Мсраиљу благодати нови") ; на Богојавлење, о св. Сави, на Цвети, на Ускрс („Воскрес Јисус от гроба радосг возсија"), на Духове, и особито песма св. Кнезу Лазару: „Исраилев кол благ Бог јест сердцем правим". Приповеда се да су се у самој Раваници пре неколико година Фрушкогорци наши зачудили, кад су два младаучитеља србска о Видову на слави црквеној ову иесму певала, а у Сомбору