Школски лист

ђво већ од 20 И витб година ту песму приправници, ириправнице и школска деца сваке године о Видову дну у цркви и у школи умилно поју. За време док је отац Димитрије у учитељској школи звање проФесорско однрављао, премештен је он био као парох у св. Ђурђевску цркву, код које се учитељска школа налази, да може лакше иазити у цркви на приправнике и упућивати их лично у правилу црквеном. У почетку Маја 1870. са свим изненада и из непознатог ми узрока даде нокојник својевољно оставку на проФесорству у учитељској школи, и врати се у св. предтечеву цркву па своју парохију. Као проФесор учитељске школе продужио је он своју књижевну радњу и дао је штампати друго сасвим поправљено и посрбљено издање зиаменитог Чокеовога дела нод насловом : „Златотворно село," и прво издање: „Ракијинске куге" које је дело још у млађим својим годипама у Сегедину превео био. Обадва ова дела намењепа су народу нашем и написана су лепим и чистим језиком и врло брижљиво, а прво би се могло употребити као читанка за сеоске повторне школе и за одраслију младеж. У Школском Листу од 1859. године штампана је његова „Библична Историја за потребу дечице школске." Осим тога оставио је он у рукопису превод познатог Чокеовог дела под насловом: „Мајстор Јордан" и многе своје црквене проповеди. Такође је он својим трудом приредио и о свом трошку издао велику и малу Катавасију, а на послетку са неуморним трудом из смогласника, месечних минеја, триода, пентикостара, псалтира и часослова извео је, уредио и у једној великој књизи под насловом „Велики Сборпик" на свет издао драгоцену збирку, свега што се у недељне и у благе дане преко године у цркви нашој на вечерњу, јутрењу и служби Божијој поје, придодавши тој збирци још и молитве на Духове и извод из нравила црквеног. Преписивање и уређивање тог огромног дела а особито коректура, коју је он сам најбрижљивије водио, стала га је ужаснога труда и по свот прилици овај му је посао његов проузроковао слабост очију и губитак здравља. Али је он овим својим радом цркви и кући србској даровао драгоцено благо духовне поуке и утехе. коју сад већ свако србско место и свака србска кућа уживати може, а које до сада за већи део парода па и за саму интелигенцију нашу скоро непрпступачно бе-