Школски лист

— 148 —

ше. Тим је својим иоследњим радом овај велезаслужеии свештеник у правосларпој пркви иу народу србском себи најкраснији и вечити сноменик оставио. Своју велику љубав школској деци србској засведочио је покојник тим, што је прилогом од 200 Фор. а вр. основ ио ложио заклади за одећу, обућу и књиге сиротој деци у Сомбору која у школу иду, умоливпти у заветиом писму од 19. Дек. 1867. црквепу обштииу Сомборску, да се руковања ове закладе нрими, и њу родољубивнм прилозима својим иодномогие, како би се но времену дошло до таковог средства којим би овдашњи наш народ свесгаи постатн и на нрави пут нанредка изведеп бити могао. Обштина је Сомборска ову родољубиву закладу у седпици својој од 31. Јаиуара 1869. под бр 11. примила, основатељу писмепу захвалност своју изјавпла и по смислу његове иреиоруке одбор нз своје средине изаслала, који је нозвао имућпе људе да ову снасоносну закладу прплозима својима подномогну. Заклади тој нриложио је одмах тадашњи градоначелник и председник црквене обштине Сомборске иокојни Антоније Коњовпћ 200 <х>ор. а до сада је она порасла већ на 1890 Фор. Из ове закладе даје се сваке године обућа, а погдекада^. уз припомоћ обштипе и одећа сиромпшиој деци, која у школу иду. На Материце ове годипе иодељено је из ове закладе сиромашним учепицима и ученицама Сомборских основних Србских школа 70 пари зпмње обуће. Остаје ми још споменути, да је честпти иокојпик и у Сомбору ирвпх година евојега овде бавлења на све ербске књиге и листове предбројнике ревпостно скупљао и књпге србске а особито оне, што их млађи писатељи издаваху, пајревностније распачавао. У једном ппсму из Беча од 25. Октобра 1851. пише му један пријатељ ово: „Књижевници наши не могу имати ријечи да вам захвале." Са Буком Караџићем стајао је до смрти његове у пријатељској и новерљивој преписци а ипосле смрти Вукове својски се заузимао за распродавање књига Вукових но свима крајевима србства, и тиме је и народу србском велико добро учинио, и Вуковој удовицп, која му је на доброти тој његовој веома захвална била. Исто тако живио је од 1851. године па до своје смрти у најтешњем пријатељству и у поверљивој преписци са г. Ђуром Даничићем и са другим пајизврстнијим писатељима и најотличнијим особама у народу нашем.