Школски лист

ГИК01СК1 ЈИСТ. „школски лисг" излази сваког 15. и посдедњега у месецу. Претплата је за целу годину 3 ф ., за 4 месеца 1 ф . а за Орбију 8 динара годишње. Учитељи, који имају мању цдату од 300 ф ., богослови и нридравници добијају лист у пола цене. Дописи и претплата шаљу се: Уредништву ,,Школског листа" у Сомбор.

Бр. 11. 7 Сомбору 15. јува. 1882. Год. XIV.

ГРЛМЛТИКД уз II. и III. читанку обћих пучких школа у краљевини Хрватској и Славонији. (Расправа Ж. Радивојевлћа, равнајућег учитеља у Иригу, изговорена на учитељској скупштини у Руми дана 24. Августа 1881.) Славна скуиштино ! Предмет, који сам узео да подвргнем нашем данашњем претресу, јесте питање, ког је висока кр. земаљска влада одјел за богоштовје и наставу учитељским скупштинама поставила. Оно гласи: „да лн су се словнице уз нове читанке за II. и III. разред нучких школа порабом ноказале сходними и практичними, ако не, нека се назначи, што и како би се у појединих од њих имало промијенити ?*' Предмет сам казује своју важност и од сретног решења и изведења овога питања у многоме зависи: хоће ли наше школе стојати на висини данашње педагошке знаности, или ће се и опет вратити у пређашње застарело стање, где је механизам био почетна и излазна тачка свакога школскога рада п где се није млого разбирало за душевне способности ученика. Са вашим донуштењем, госнодо, ја ћу да искажем своје скромно мишлење, а ви метните руку на срце, на реците по души : да ли имам право или не ? Но нре но што би ирешао на само питање, да видимо: шта је цељ граматичној настави? Велики педагог Кер вели: „да граматика у народној школи наје ни у једном разреду цељ, ве% сретство за цељ т. ј, сретство, којим се долази до евесна разумевања и ваљана употребљавања књижевног језика а особито до иисмена изказивања својих мисли." Из тога разлога захтева он, да учитељ народне школе не тражи, да му деца знају све законе грамаТичне, па због тога и нрепоручује: да се из школе уклони све оно, што неаосредно не нотиомаже разумевање и правилно употреблење језика. Граматика као сретство да се дође до правилна говора и писања треба да покаже своју снагу, која управо образује на практичан начин, т. ј. она треба да се брине да ђак одмах примењује и сигурно утврђује оне законе, који су изведени из жива говора и које је ђак из живога језика схватио. Јер само на тај начин постићиће она своју задаћу, ако се ученици извежбају да усмено и писмено, лако и правилно изказују своје мисли.