Школски лист

— 162 —

Дистервег вели: „За оног ученика народне школе може се рећи да је добро обучен у језику, којн разуме снисе, који се нојављују у његовој околини, који тачно схвата туђе мисли, а своје сонствене разговетно казује, ма га у том изказивању руководило само његово осећање." Из свега овога видите госиодо, шта велики људи па нољу педагошком стављају у задатак граматичној настави. ГГрема томе ра1>а нам се питање: па којим ћемо путем моћи ми да изведемо дотичае захтевз ? која су сретства, помоћу којих ћемо ми изводити задаћу своју у ]-раматичној настави ? Има два пута, вели Карло Кер, којим се може до тога доћи. Први је изв>р: а) материјал који је дете са.чо стекло; б) други је школска читанка ! " Да расветлимо поближе први извор. Дете се пре свега упознаје са својим матерњим језиком слушањем. Проговара оно, што чује у својој околипи. Кад дође у школу, тада већ има извесну готовину речи и израза. Као год у свему, тако и нри предавању језикословне иаставе учитељ мора иочети свој рад од онога, што се у детету налази. Несме сматрати дете као иразан суд, у који се иросто сипа школска мудрост, него као васнитно биће, које у своме развијању несме бити прекидано и узнемирено, него се мора органски и то с планом мудро распоређеним даље унућивати. Овај се пак посао ради вежбањем деде у расматрању, мишлењу и говоречму, који се посао иредузима ирви школски годипа. Овим усменим вежбањем богати се дечији говор, те у место скученог и ограниченог израза и мисли, учи се дете разним иовим речима и облицима; опо се оспособи, да у разним облицима изказује св >је мисли. При овом послу главно је сретство: жив говор учитељев.Онстојиу непосредној свези и саобраћају са својим ученицима; он исиравља њихове ногрешке у говору, те у место областног или местног говора, навикава их неприметно : да се послужују општим говором, оним, којим говори и нише образованији део народа — дакле књижевним језиком. Други извор за изучавање језика у народној школи јесте: „ школска читанка ." Ово је врло важно или управо најважпије сретство народне школе за изучавање језика; у колико је читаначко градиво са планом за вежбање у језикословној настави удешено, у толико ће и успех самога изучавања знатнији и иоспешнији бити. На чиганачком градиву ваља да се оснива сво изучавапе језика. Њени чланци треба да су тако нанисани, како ће се сви облици језика моћи са ученицима да нредузму изучавати. Градиво читаначко јесте унраво ирактично ноље, на које ће учитељ извести своје ученике да их упозна са књижевним језиком свога народа без које каквих правила и граматични одредаба, Ову мисао изрекао је педагог Келнер велећи : „да се матерњи језик учи иотпором одабраних састава у читанци, иа ови да се тако уреде и уиотребе како ће дати ученику грађу, из које ће он сам моћи извести граматична нравила." Изучавање словнице, граматике има да се оснива на чиганачком градиву, само ово да се тако са планом удеси и распореди, како ће обухватити све појаве и обллке језика. Ево какву важносг за учење граматике даје читанци Дигес. Он вели: читанка је лађа, која довози деци богатство јези-