Школски лист

— 232 —

Подлиник залионика остаје у гаколској архиви оне црквене оиштине, у којој је држан збор. Равни ирепис записника нодноси се најдаље за 14 дана по збору еп. школ. одбору на иреглед. ~™ ШКОЛСКЕ ВЕСТИ: (У сраској учитељској школи у Карловцгј) оснособљено је крајем ове шк. године њих седморо, и то: Данило Калембер из Коренице с одликом, Јелена Гаћешина из Карловца с врло добрим, ЈеФто Марковић из Деб. Брда, Милева Париповићева из Косиња, Петар Матић из Гор. Врховина, Јован Кирић, ир. учитељ у Срн. Пардању с добрим, Милован Бабић из Вељуне с довољним успехом. (Опширнији извештај уидућем броју.) (Сриска велика гимназија у Карловцима.) У овогодишњем ирограму налази се лепа расправа „Особине ресавскога или косовопољског диалекта" од вредног нашег књижевника проФесора Јована Живановића. (Иста је и засебно отштамиана.) Нема тога Србина, који неби с љубављу пратио развитак карловачке гимназије и бага с стога морало је крајње немило дирнути свакога, који је овогодигањи програм у руке узео, што у њему нема помена о православној вери, него се иста свуд иизива „грчко-источна", дакле именом, које нам је од неког времена (од г. 1865.) иаметнуто. али које ниједан честит и свестан Србин не нридева, својој светој вери. Узрок тој жалосној појави нађосмо на с. 85., где се међу високим наредбама наводи наредба бана краљевина Хрв. Слав. и Далм. од 2. дец. бр. 3721, у којој се „ иримеИује" (з!с !), да се наставпи језик има звати само сриски (дакле би могло бити и друкчије? У.), а наука вере има се означити са „грчко источна." Нема томе примера ни код једног свесног народа, да се на нросту иримедбу брише вековима погатовано и љубљено име, које је као свето чувано у карловачкој гимназији одкако је ностала. А гата да кажемо за саму примедбу ? Чудо нам је, да о овом жалосном чину ништа не нађосмо до сада иоменуто у нашим јавним листовима. Је ли иатронат ремонстровао'? Заиста је крајње време, да се једном уреди правни иоложај карловачке гимназије као гато је на прогалом сабору преДлагао тадањи посланик про®. А. Сандић. јер иначе можемо јога и то дочекати, да се карловачка гимназија неће смети -звати ни српска. — Ове је године било 13 проФесора (заједно са управитељем и два катихете) а ученика 223, од којих вере „грчко-источне" 201, римокатоличке 21, и евангелик 1. По завичају јз било ученика из бивше хрватскославонске крајине 123, из Хрватсче 7, изСлавоније 36, изУгарске53 и из иноземства 4. За овогодигањи испит зрелости пријавило се 13 ученика. (Православно богословско семениште у Задру.) У овогодигањем извепггају налази се врстан чланак нроФ. МитроФана Шевића „Православное Исповједаније католическој и аиостољској Церкви восточној." Слушаоца богоеловије било је 21, и то 16 редовних и 5 ванредних (у IV. год. 5, у III. 8, у II, 5 и у I. 3). Од истих су били 14 у семеништу, а 7 ван семеништа. Из далматинске енархије било је 9, из боко-которске 3, из Босне 7 и из осталих епархија 2. Ириправника за богословију има нри задарској гимназији 18, при которској 12. У богословији нредају: три редовна