Школски лист
— 254 —
родне школе, као и против школских гатедионица; напротив сматра по гајење штедљивости за делисходно да се оснивају дечије гатедионице, али без везе са школом и без званичног учешћа учитељевог. (Чешко свеучилиште у Прагу .) За проФесора ФилозоФије и педагогике на истом именован је славнопознати чешки педагог др. Линднер, управитељ учитељске гаколе у К_утној Гори. Линднер је Хербартијанац. (Школе у Далмацији.) У Далмацији постоје 201 Једноразредна, 32 дворазредне, 12 троразредне и 8 четвороразредне народне школе: сем тога има 39 школа за нужду, 26 приватних школа, од којих последњих 10 са нравом јавности. Од 22.143 за школу обавезне деце нолазило је прошле IIIк. године народне школе њих 14.492. У тим школама настављаху 173 правих учитеља, 76 приправника са испитом зрелости, 47 неиспитаних помоћних учитеља и у девојачким школама 81 учитељица. Верозакон су нредавала 204 духовна лица. У б народних школа је наставни језик талијански, у свима осталима српски (хрватски.) Јога ностоје у Далмацији срнска велика реалка у Спљету и талијанскт мала реалка у Задру, 4 гимназије у Задру, Снљету, Дубровнику и Котору — ирва је талијанска — и" по једна наутијска школа у Дубровнику и Котору. (У женској иреиарандији у самостану милосрдница у Загребу ) подвргло се ове године учитељском испиту 38 ученица, од којих су 35 исиит положиле и то њим 16 с одликом. (Дрмс. вел. гимназија у Сомбору.) Прошле шк. године било је 273 ученика, од којих 161 римокатолик, 55 православних, 54 мојсијеваца и 3 евангелика. Испит зрелости полагао је 21 ученик, а положише га 15. (Кр. вел. гимназија у Осеку .) Прошле шк. године било је 284 ученика, од којих 206 римокатолика, 41 православан, 36 мојсијеваца и 1 евангелик. Разреди I. и III. имали су два оделења. Испит зрелости полагало је 13 ученика, а иоложигае га 11. (Ер. вел. гимназија у Винковцима) бројала је 208 ученика, од којих 157 римокатолика, 39 иравославних, 7 евангелика и 5 мојсијеваца. Испит зрелости полагаше 4 ученика, а положише га 2. (Средње школе у Србији.) Прошле године било је : у Богословији у Београду 138 ученика, од којих су били 18 родом из Босне, Старе Србије, Херцеговине или Црне Горе; у београдској вел. гимназији, у којој је 1. разред имао два оделења, 625 ученика, од којих су задовољавајући напредак показали само њих 184(!); у првој нижој гимназији београдској (4 разр.) 247 ученика; у нишкој вел. гимназији (5 разр.) 160 ученика, од којих су испит иоложили њих 85; у врањској нижој гимназији (2 разр.) 23 ученика; у лесковачкој ниж. гимназији (4 разр.) 74; у смедеревско ј ниж. гимназији (4 разр.) 94; у неготинској ниж. гимназији (4 разр.) 85; у алексиначкој ниж. гимназији (4 разр.) 83; у ваљевској ниж. гимназији (4 разр.) 102; у Велико градиштанској ниж. гимназији (3 раз.) 61; у зајечарсној ниж. гимназији (4 разр.) 71; у крушевачкој ниж. гимназији (4 разр.) 97; у ииротској пиж. гимназији (4 разр.) 76; у чожаревачкој ниж. гимназији (4 разр.) 157; у шабачкој ниж. гимназији (4 разр.) 156; у горњо-милановачкој гимназијској реалци (2 разр.) 39; у лотичкој гимназијској реалци (2 разр.) 23. Ове белешке доносимо по „Просветном Гласнику", у ком се наводи и број ученика на почетку