Школски лист

ЖК01СК1 ЈИСТ. ,ШКОЛСКИ ЛИСТ" излази оваког 15. и последњега у меоецу. Претплата је за целу годину 3 ф ., за 4 месеца 1 ф . а за Србију 8 динара годишње. Учитељи, који имају маљу плату од 300 ф ., богослови и приправници добијају лист у пола цене. Дописи и претилата шаљу се : Уредништву ,,Школског листа" у Сомбор.

Бр. 17. 7 СомбоРу 15. септембра 1882. Год. XIV. ШОШ ШКОЛА КАО ВАСПИТАОНИЦА. (1По Вжоу.) (Наставак,) I. Настава школе васиитања. ,ош је Хердер рекао: „шта помажу све науке, сва знања, без образовања срда!" С тим речима упозорио је на гл.авиу цељ сваке наставе. Уираво свака добра настава упливише Р1 производи моралан усиех, јер она везује дух детињи за предмет познања и тим од нредстава чулног уживања отвраћа. Али ни свака настава не врши једнако велики уплив. Наставни предмети, ксји поглавито негују спагу памтења и богате знања, могу много мање произвести успех у нравстзености него ли други предмети, који са своје идејалности образују дух (срце) и вољу, те човека у свом достојанству и величини показују. Учигељ, који у образовању карактер I налази праву задаћу своју, код тога ће идејални наставни предмети стећи пуно важности. Школи васаитаоници морају се ставити у задатак два битна захтева: а) г да образује све душевие МоКи хармоиички; б) да моралне идеје буду средгаитна тлчка. читавој настав:!." Настава, која све душевпе моћи необразује хармонично, не може имати васпитна уплива. Настава несме једнострано да образује разум јер би то било, као што госпођа Некер вели : тзСгшге запз јпзрјгег. (Настава само површиа). Једнострано образовање разума чини човека леденим без срца, егоиетичним властољубивим, непогрешивим; оно производи но изреци Ве.шнгтоновој „препредене сотоне" а по изреци К. Шмида „разумне луде" и патентиране „ истиие " у свима слојевима људскога друштва. Али и сасма недовољно образовање разума још је опас-