Школски лист

— 258 —

није но људско друштво. Јер оно производи да преовлађују осећаји, страсти и Фантазија, која у занешењаштво и Фанатизам доиире и као што Шилер вели: стискује вечитом слеицу горећи луч у руке. Обе ове једностраности воде покварености а не васнитању. Мишлење, осеЛање и хотење (воља) морају се хармонички развЈЈати. То је основни темељ здраве педагогије Ко своје умне способности на штету срца и воље развије, тај је душевни „богаљ" као год и онај, који је противно овоме чинио. Хармонијско и свестрано људско образовање ирепоручује се још од Комеиског, Нимајера и Песталоција, који су звезде преходнице школи васнитаоници. Од школе васпитаонице захтевамо, да јој моралне идеје буду цснгрум целокунне наставе. Највеће моралне пдеје јесу : „истина, слобода, љубав, иетинитост, поштење, некористољубље самонрегоревање и благонаклоност. Ово су цељи морално-карактерног образовања, дакле и цељ ватпитања. То су идеје „доброга." Моралне идеје откривене су у новесници човечанства, у религији и песништву. Ова три извора изложена су у хисторичком градиву или поетичној Форми. То хисторично градиво у библичној повесници, биограФијама, сл.икама из светске и отачаствене повеснице, баснама, параболама и приповегкама јесте оваплоћење моралних идеја. У то иовесничко градиво мора се ирава средишна тачка читаве наставе пренети. Под утицајем овога преобраћа се настава у право „наставно уверење," које нрожиже и обухвата васколики школски живот. Сви остали наставни предмети имају се том центруму да нрилагоде, да с<; С њиме сајузе, да га расветле п ноиуне. И у нисменом вежбању нека сматра васиитатељ за најглавније сретсгво темељно „зпа ње" и „умење." Она, мало час речена нагтавл, која развија осећаје, срце, мора своју светлост да баци и на све остале предмете и на цео живот шкодин. У данашње тешко и критичио доба, где се тешко долази до зараде, често се подижу тужбе, да злочинство и подивљалост све веће размере захвата. Да се томе злу стане на пут, предлажу неки, да се ионово уведе смртна казна. Други опет и то н. ир. баш швајцарски савез за казне налазе у бо.љем и ноправљеном религиозно моралном васпитзњу прави лек. Беома познати слободоумни управитељ бечког семииара (сада пензионирани) Дитес каже у својој Методици : »не треба полагати тежиште само на учење. Чујмо глас тешко