Школски лист

— 259 —

искушаног доба и обратимо као васиитатељи све силе на пдејалне наставне предмете, на наставу која развија осећаје, срце и карактер, преобразимо основну народну школу у васпитаоницу и тражимо у религиозно-моралном образовању карактера решење своје праве задаће и позива." За наставу у школи васпитаоници предлажемо поново ове захтеве : 1. Настава треба да је основна (елементарна), ограничена на најважније иредмете; нека буди саморадњу, самомишлење и нагон учења код ученика а реалну обуку концетришимо са вежбањем у говору ; 2. Култивирајмо оеећаје и вољу ; 3. Негујмо темељно матерњи језик у идејално-естетнчном иравцу. 4. Правац математике и природних наука да не домипирају над оеталим иредметима; 5. Повееницу учимо тако, како ће ире свега развити расуђење и карактер ; 6. Песма п пртање требају да однегују естетичне осећаје. 7 На веронауку, која треба из учитељевог живог убеђења да извире, ваља највећу бригу полагати ; 8. Чистота карактера учитељева треба да загрева сваки наставни предмет. И. РАД равн. учитељ. (Наставиће се.)

0 УСШЕНОМ И ПЗСМЕНОШ ИЗРАЗУ шисли.*) (За награду.) Учитељ је ставио на ученике извеено питање, а тиме им је натоварио иозамашну задаћу, јер се одговор без одлагања исчекује. Прозвао је једног да одговори, — овај са одговором изражава своје мисли. Питање дакле захваћа дечију моћ мишљења и схваћања и б.уди у њима огатрвумље. Са нитањима и одговорима покушава се ирактично примењивање саме наставе оног што је учено и научено за живот, а одговори су јошт и најсигурнији сведоци о усиеху или неусиеху учитељева рада. Питање дакле као задаћа најмоћније је средство, да у ученика нотстакне умну саморадњу. Питања нека су што краћа. Учитељ нека говори само оиолико колико је иотребно да децу нодстрекне на одговор, али нека никад не заборавља речи Дистервега: ,,Ђак нека учи говорити, а не учитељ " Хоћемо ли да нитања (усмена или нисмена) буду у истини задаћа, опда *) Рад овај примљен је у овогодишн.ој учитељекој скунштини румске' поджунаније као добар. У.)