Школски лист

— 260 —

их подеоимо тако како ће ученик са решењем те задаће исказати ту1)е мисли као и своје рођене; нека се у решењу задаће огледне продукт детиња умовања а на осиову стечена у .школи знања и искуства; тек такова литања, такове задаКе одговориће нравој својој намени. Редо и лако запамте деда само опо, што добро разуму, зато нека је: а) свака писмена задаћа најнре у школи усмено прерађена или нека је (бар) у најближем сродству са оним нгто је у школи рађено; б) нека је у задаћи нешто одређено, конкретно, ограничено; б) и задаћа као и решење нека су чисто и укусно нанисане; г) избор задаће нека је у сваком ногледу ваљал. Код задаћа, које хоћемо да нослуже за стилистичко вежбање морамо се јако обазирати на условз, који зајамчавају усиех. Старија школа мало се је бринула за израз мисли и ако је у њој било задаћа, то су опе биле рачунске или граматичпе а никад стилистичне природе. Дете је непрестано примало, али то примљено није у себи обрађивало, нити се је резултат тражио. Граматика се је учила само зарад граматике, она је била и средство и цељ- Такав ноступак пеможе се назвати ни природним пи педагошким. И пчела сиса сок, прерађује га, ал продукује мед. Граматичко вежбање нека предходи стидистичном, али као год што се код граматичких задаћа мора пазити на добар стил, тако се исто код стилистичких морамо обазирати па граматику. Пнсмени изрлз мисли неда се даље ни замислити без предходног усменог и без н стигнуте способности у разговетном и течном иисању. Јели све ов» иостигнуто и ако смо деду иривикли на што правмлније мишљење о оном пгго хоћемо, да се писмено изради, опда је иосао свршен. А да ученици основ. школе самосталпо израђују нисмене задаће, или обрађују тек у једпој речепици изражену тему, то је немогуће нит.и се тражи у основ. народној школи, јер нутарња саморадља, нрави активитет појављује се тек у 14. и 15. години живота. За писмени израз мисли спремају се деца већ у I. разр. и то чим од њих захтевамо да нам одговарају у нотиуној реченици. Најшире је иоље за ово спремање код наочигледне наставе и код изучавања кратких несмица на намет. У 11. разр. извадимо из нрочитане приповечице главну мисао; ову сведимо на једну кратку реченицу, коју нека изговср ; неколико ученика носебице, а носле нека је сваки на своју таблицу напише, и то је израз мисли или спрема за исти. У Ш разр. нека ученици прмповедају читано комађе; нека учитељ наиише на табли неколико важиији питања о читаноме, на ово нитање нека ученици иоједпнце одговарају, бол»и па онда лоши, нека један чита нитања а други нека одговара; нека одговара гледећи сам у нитања без да их гласпо чнта, најпосле нека се описује дотичиа ствар и без питања најпре усмено а затим пнсмено* У IV. разр. нека је исти поступак но са краћим нитањима и нека их је мање на броју и нека су тако иодељена да је одговор што опширнији. Н. пр Учитељ говори: Сестра Милица иише брату Николи војнику писмо, у коме му јавља да су усејали 4 јутра жита и 2 јечма; да су ожепили бра*) Поотупак нри стилистичком вежбању иокушаћу да ирактпчно изводем и образдожим у засебном једном чланку.