Школски лист

=_ 261 —

та му Петра и довели му младу Цвету из С. из куће Небригића; да се излила Сава и потопила Кудога ; да су код куће сви здрави, те га сви од најмлађег до најотаријег ноздрављају. Пошто је учитељ ово изговорио наиише на табли ово: Брату Николи. Усејана 4 јутра ж»та а 2 јечма. Ожењен брат Петар :са Цветом Небригићевом из С. Излила се Сава. Код куће сви здрави и иоздрављају. Овде је нужио да учитељ пајпре сам — према овим бележкамаизговори нисмо, сасвим онако како 0и требало да се напише, и је ли га једаред изговорио, нека остави белешке и даље на табли а ученици ће и сами моћи паписати нисмо. Наслов: Љубазни брате, Драги брате или Мили брате нека се деци остави на избор, а где овај дође, а где датум и потпис иека им сам покаже из свога каквог писма. Граматичке вечбе нека се у Ш и IV. разр. раде иаизменце са стилистичким вежбањем. Читанка је средиште свеколике наставе пак је главни номагач учитељу и код израза мисли. Ученици подражавају ономе што је у читанци, они пригрле онај поредак мисли из читаначког комађа, шта више држе се бага и опих речи. Многи и многи наш ђак рече зрак за ваздух и сунчаии траци у место суичани зраци , а томе је читанка крива. Ако се од чптанке удаљавамо поправљајући и иснрављајући речи и реченице, што је свакога учитеља дужност, онда теготимо и себе и учеиике, јер је градива за поправљање довољно ; а друго Са тим силним исправлЈањем обарамо моралну вредност читанке, одкуда би 1>аче могло извести закључак: да је и сва садржина читанке ништава, што у ствари није ! Нридржимо ли се свега онако, као што је у читанци изложено, онда одосмо далеко од свог красног српског језика, те ми учатељи и огрешисмо своју душу! Најправичније пак и најпоштеније биће свакако кад учитељ буде дотичне речи исирављао, замењујући их с нашим српским речима те још додавајући да браћа Хрватл веле •.сунчани трак за сунчани грак, зрак за ваздух, јуха за чорбу итд. Овако исправљање ако је игде, то је код етилистички вежбања, код усменог и нисменог израза мисли баш на своме месту. Као Год што су у свези сви радови и сви иозиви у животу, тако треба и еви наставпи иредмети у школи да су у свези; да један другог допуњава, расветљу.је, подупире; да то буде, иште се речи а овт је такође сирема за што бољи израз мисли, за добар стил. Ако је учитељ настојао, да му ученик код сваког предмета правилно миели, и да ту своју као и туђу мисао узумв вал^ано да искаже, онда је тек ношао правим путем. те обрађујући дотични иредмет, образовао и што боље изражавање мисли и положио сигуран темељ ваљаном стилу. У изразу мисли огледа се свеколико знање и умење појединца. Иначе ако ко што зна, а то не уме ни усмено ни иисмено да искаже, тај користи друштву исто околико колико и онај што ништа незна. Оснособити ученика за што боље изказивање и својих и туђих мисли, значи спремити га за корисног члапа љуцком друштву. Др. Лаукхард,-тл. шк. надзорник краљ. Саксопије тврди, да се у свим школама тамо у њих слабо дотерало у писменом изразу мисли, а за узрок томе навађа: да се није нронашао нрави иоступак нри спремању