Школски лист

— 262 —

за добар стил. И иашз се школе још пе могу да похвтле са успехом у писменом изразу мисли, јер што неки даваше деци набубати на изуст извеспу честитку, писмо, обвезницу, оиоруку, (тестамент) и т. д. то ни близу не задовољава усиеху, какав би се пожелео и какав би требао да се постигне. Та преокренутост више поквари, него што ће иоиравити или оснажити слободно и правилно изражавање мисли. То је механизам, који убија у деци сваку вољу и способност за јасније и зрелије мигаљење све до послетка. У говору учениковом нека је правилан род речи, а овај се постизава критиковањем неумесно изговорених реченица, и подражавањем учитељеву говору. Дистервег вели: „Ко не уме да мисли, тај нека се окане писања," и нагаа новија гакола ночела је да прогања механизам, а на место њега ува^а смишљени рад, радњу уз знатни саутицај мисли, пак ће та околност довољно допринети ваљаном слогу тим сигурније, гпто је и учитељство новим гак. законом упућено, да му при раду буде што већма концентровано читање, граматика и нисмено вежбање. Г. В. учитељ. ДЧШЈБ ДА БУДЕ СВЕШТЕНИК^ 8ишп синЈпе! Под овим насловом наиисан је чланак у бр. 15. и 16 цењеног овога листа. Пошто и писац исгога чланка и славно уредништво очекује измену мисли у томе питању, нека нам буде дозвољено своје мишљење о томе питању изрећи. Слушаоц богословије треба да има осам гимназијалних разреда и испит зрелости. То је законита одредба. Да су леие намере руководиле кагае законодавце, признаје и сам писац горњега чланка. И ми са нагае стране, можемо то само поновити, с додатком, да су те намере и оправдане. Јер кад се не једаред понавља, да је свештеник важан „Фактор" у нашем народу, да је свештенички нозив „свет" и „узвигаен/ није-ли онда оправдано и необходно бринути се о томе, да назив „Фактора," који се придева свегатенику, не остане пуста реч, него да свегатеник заиста и узможе бити такав, да се може према светости и узвигаености свога по::ива и спремити. Кад се не једаред нонавља, да нам свегатенство није на ступњу сувремене науке и изображења, а да је необходно да буде, нијели онда оиравдана брига о томе, да се до таковог свегатенства дође? Јесте. Да нас та брига мине, да се цељ постигне, и ако није учињено јога све, гато је нужно, учињено је ипак двоје: постарало се за ваљане проФесоре на првом и за слушаоце, који ће бити спремни за штудије тих проФесора, на другом месту. Спремне слушаоце нађонде наши законодавци у свршеним гимназистама са испитом зрелости. И неће ваљада нико рећи, да је спремнији онај са шест разреда, него овај са исиитом зрелости. Ако се можда онакав и појави спремнији, то су изузеци, који никад не стварају правило и закон. По законској одредби ноступало се донекле. Дође време и закон ее праксом окрњи. Примаху се у богословију са осам разреда, а неки и