Школски лист

-- 263 —

са шест разреда. Са га ст иримани су само они, који су ирипадали Пакрачкој или Горњо-Карловачкој дијецези, а с' мигаљу, да ће исти само у овим дијецезама бити свегатеници Да је та мисаа врло „лака", која се иротиви истакнутој цељи и намери, која се може и не исиунити, нојмљиво је. Но без обзира на мотиве и разлоге, који су то примање изазвали и руководиди, морамо констатовати исто као протузакониту праксу. У тој протузаконитој пракси, хтели су већ многи наћи екснедијенс, како да учитељ дође до богословије, односно парохије. Па и г. К. кокетује са том иротузаконитошћу, и у њој тражи, рекли би, излазну тачку своме предлогу. Јер кад се већ прима са гаест разреда у богословију, зар није онда боље примити у богословију свргаеног приправника, па јога десетогодишњег (!) учитеља? „У том случају држим, да би много боље богослове имали, него што их данас имамо од нередовних богослова" — одговарамо и ми речима г. К. Али зар би тиме протузаконнтост престала, зар би се обуставило нередовно иримање, те законска одредба испуњавала? Не. Протузаконитост заменула би се другом иротузаконитогаћу, и по речима самог г. К. који свој „скромни" нредлог изнатпа ради „измене нередовног иримања" (у богословију.) Нередовно, дакле, заменуло би се нередовним. Овај иерадикализам, овај с!гси1из уфовиз передовности, довољна је карактеристика предлогу г. К. којим је учинио стару нагау ногрешку, да лечећи једну болест, надамо у другу. Били би благодарни г. К да је у цењеном овом листу, који је иосвећен нанредку нагаих школа, подигао глас противу нередовног нримања у богослоВију, жељом, да се то примање обустави и забрани у иитересу оне цели, ради које је и узакоњено иримање у богословију са иснитом зрелости. Али, кад он вели, да се због не редовног примања „не може нико кривити," желећи у тој нередовности наћи оправдање и другој нередовности, онда не само да му нисмо благо-. дарни, већ гледимо у њему не баш најбољега нријатеља нашем највишем заводу. „Потреба се, вели он, мора нодмирити ма којим путем, то је природни закон." Исгина, али само онда, кад се до тога већ дође, да се нодмирује тим путем, а иије нриродан закон и доћи до тога. Потреба се та појавила ради маленог броја богослова. Али ових је мало не зато, гато се тражи исиит зрелости, не зато, што је четир године богословски течај, већ зато, што ни један не налази наилату за свој дванајестогодишњи рад школски, за повац у раду том потрогаен не налази нанлату ни у новцу ни у положају, који је данас свештенику оиредељен, -- не налази наплату ни у каријери, коју мирски свештеник постићи може. То је прави узрок маленом и неизбраном броју богослова, а не захтевање испита зрелости, јер да је свештеник наш боље и сигурније нанлаћен, да му је иоложај угледнији. делокруг проширенији, да му је проспекат аванзовања светлији и шири, онда би се много вигае и бољих ђака одавало на богословију; онда пе би најбоље умне снаге у другим звањима сарањивале свој ентузијазам за народни паиредак, него би деловале у средини народа а за народ; не би се трогаиле онде, где их је доста, и где не могу народу према умној снази дуг одужити већ би биле онде, где су одвећ нужне, где их скоро и нема, а где би могле успешније и обилатије одужити се народу. Тај се услов мора испунити, желимо ли већи и бољи број бого-