Школски лист

- 302 -

ТЈвћгег с!ег Бјеп81а11;ег82;и1а§е (Зав Уоггиекггп§з- о<1ег ВеГбгАегип&згесН 311 ћоћеге СгећаКвв^иГеп ешгигаитеп и т. д." а за Форарлберг: ,ј1 )еп Ог1&§етет(Зеп, л\"е1сће ез чоггГећеп, (]еп Еећгег 81а11 с1ег С]'еп81а11;ег82и1а§е с1аз Уоггиекип§8- о(1ег ВеКгЈегип^-згесћ!; т ћоћеге (тећа1(;881иГеп еЈпгигаишеп, 18к с11е8 .... §ев±а1:1е1: . . . Зато би се од илаћевнога сустава, какав је за бившу војничку крајину установљен од 10. вељаче 1880., као несходна и погрешна одустати, те и тамо класиФикација школа нровести имала. То би иак могло бити, да се и тамо пучке школе на темељу садашњега 126. §. школскога закопа од год. 1874. у плаћевне разреде разврсте, на на колико се садашње, но крајишком закону од 10. вељаче 1880. појединим учитељима донитане нлаће неби слагале с плаћом онога разреда, у који би дотична школа била уврштена на темељу §. 126. школ. закона од 1874. та би се разлика пригодним премештајем и одумирањем учитеља мало но мало изједпачила. Оаазке к иојединим §§. школскога закона ад год. 1874.: К §. 6. Овакове или овој сличне установе нема у крајишким прописима; а ово је ипак једна од стожерних и најважнијихустанова нашега закона, којом се он разликује од свију других новијих закона школских. Тај §. битно је доиринео к томе те се је школ. закон од год. 1874. могао у сабору прпмити и од владе извести не само брез примедбе, него дапаче уз судјеловање свештеиства, именито католичке цркве (али не православног. У.) Тај §. школски закон и сада штити нроти приговором безверства од стране цркве, какви се приговори и дојиста нису досада озбиљно и темељно појавили с ниједне стране. У том §. подупрту још и другим установама закона истог смора и тежње, све кон®есије н-алазе, или би бар морале налазити, довољну а и једнаку заштиту својим верозаконскии интересом. Зато се у тај §. школ. закона за вољу (!?У.) бившој војној крајини несме, него се он дапаче и на то ново подручје ових краљевина нротегнути мора. За бившу крајину уређено је додуше наредбом, да се и тамо при намештању учитеља мора по могућности узимати обзир на коНФесију ученика. Но имају ли кон®есије гледе својих верозаконских интереса бити ноднуно умирене иу вери у чисте и лојалне тежње владине укреиљене, тада се та установа закона мора изводити апеолутном строгошћу и досљедношћу. На колико гледе сљедбеника грчко источне цркве у бившој војничкој крајини томе на нуту стоји оскудица учитеља, државом оспособљених, ваљало би учитељима тог верозакона, на колико су оспособљени у конФесијоналним нрепарандијама без ирава јавпости, прелаза ради и за то подручје дозволити исте оне новољштине, које они уживају и у старом подручју, а надати се је, да ће се од стране србскога конгреса, но задану обећању, учинити до скоро све оно, што се захтева, да се конФесијоналној г. и. препарандији у Карловцу узмогне нризнати нраво јавности. Као королариј §. 6. мора се сматрати и оно, што се у 102. §. шк. закона од год. 1874. иод ел с установљује гледе конФесионалности приватних школа, те се ни то неби смело мењати. (Наставиће се.)

&?а