Школски лист

— 301

Га подручја с краљевинама Хрватском и Славонијом" за сва времеиа специјалној посвети својој иридржани. Одатле се види, да се битни различити одношаји, какви гледеуздржавања школа иостоје у старом и новом иодручју неби без великих замршаја дали справити нод јединствене установе закона, те неће иреостати друго, него да се на дотичном месту закона за бившу крајину наносе изрекне, да тамо у погледу уздржаваља сеоских пучких школа и на даље остаје у креиости §. 3. закона оо 10. вељаче 1880., — при чем се као нова запрека мора паиоменути околност, да ће при новом територијалном разделењу земл.е у котаре и окружја местимице делови бившег крајишког територија бити приваљепи територију бнвшега провинцијала, и обратно. Ради оиределеља плаћа учитељима пучких школа држао се је закон од год. 1874. начела, које је проведено и другде, именпто у земљама, заступанима у даревинском већу, и но којем начелу нису у плаћевне разреде подељени учитељи, него школе, обзиром на просечпе цене најпотребитијих средстава за живот те обзиром и на друге околности места, у којима су школе. Крајишким пак законом од 10. вељаче 1880. класиФиковапи су учитељи тако, да без обзира на место, у којима се иоједини од њпх налазе, 5 °/ 0 њиховог укупног броја добивају 500 Фор. 15 °/ 0 450 ®ор. 20 °/ 0 400 Фор., а 60 % 350 Фор. и у те се плате увршћују поступице учитељи ио времену службе и но особној заслужности. Понримљени законом од год. 1874. плаћевни систем очевидно је много бољи и исправиији , јер ренрезентира начело, по којем темељном илаћом сваком поједином учитељу има осигурана бити пристојна материјална ексистенција, којој увјети према различитим околностима појединих места морају бити различити. Тако учител. у граду, где је све скунље, неможе обстати с плаћом, о којој учитељ на селу може пристојпо живети, ако се још у рачун узму други ужитци (стан, огрев, врт, земљишта, доходак од црквене службе), којих учитељ у граду нема, — нак се ииак све те плаће, и калико се ириказују различите, изједначују у тачки, да по различитим комбинацијама пружају исти резултат средетва за пристојно уздржавање сваког учитеља релативно достатних. Управом иак сустава уведенога крајишким законом од 10. вељаче 1880., по којем се учитељи у више плаће нромичу без обзира на место, у којем служе, може се догодити, а ваљада се и догађа, да учитељ у каквом забитиом месту ужива највишу, а други у скупом граду најнижу плаћу. Време службовања и заслужност појединаца јесу моменти, који своје уважење иначе налазе у нетогодишњим донлатцима; што ипак пије пречило те су у крајишком закону од 10. вељаче год. 1880. уз сустав промака нашли места и речени петгодишњи доплатци, те су тако конФундована, два сустава, који, чини с.е, да се међусобпо искљу.чују. У неким цислитавским земљама н. пр. у Истрији п Форарлбергу, дозвол>ен је земаљским законом такођер сустав промака; али у том случају нема иетогодишњи донлатака. Дотични пасус закона за Истрију гласи.

„Бепеп, \уе1сће с11е 8с1ш1е егћа11:еп, шк! \уе1сће ез уоггјећеп <1еп