Школски лист

— 300 —

то се је и у краљевипи Далмацији уздржаваље школа учпн«ло стварју земље. (У два разреда подељене школске ошнтине нлаћају: могућније по 3 а сиромашпије по 2 Фор на годину по детету школском, а мањак се нопуњује из земаљских средства.) У осталим цислитавским земљама уздржавају се школе ио окружима ; а код иас све то онштији бива начип уздржавања бар по политичким оиштинама, што се такође као велика благодат ноказује по сиромашне месне онштине, које именито од потро шарине немају никаква или веома мало доходка. Начин уздржавања пучких школа могао би се за оба нодручја наједноставније изједпачити тако, да се, уз друге сталне изворе, за све установи једнак иостотак или максимум постотка школскога намета уз обвезу земље, да она мањак покрива из својих средства. Таква устамова задржана је у угарском закону од год. 1868. (§. 85.), којим се школски намет установљује максималним Постотком од 5 °/ 0 изравнога државног пореза, дочим евентуални мањак подмирује држава (§ 43.); и цислајтански закони обштински намет за школске потребе установљују максиЈмалним ностотком од 10 % ординаријума изравнога пореза, дочим се евентуални мањак нодмирује из земаљских школских заклада N. В. како у цислајтанским земљама тако и у Угарској (§ 51.) нлаћа се осим обнггинскога памета још и напосе школарина за децу школу полазећу) И за крајину уетановљује §. 74. проиис о настави у иучким школама да се мањак иза свих тамо набројених извора има покрити из крајишкога буџета, каошто се у истини нокрива свотом од 83.000 в>чр. на годину. Но таки за све једнак постотак намета није код нас могуће ради неједнакости одношаја гледом на уздржавање школа и његове изворе. Општинама старог подручја остављено је за нодмиривање њихових нотреба сва потрошарина, која у многим општинама сачињава тако обилато врело доходка, да се школски трошкови намирују без икаква намета или са незнатним наметом. Бивша војна крајина не ужива него само иоловином те благодати, почем бива да се тамо нити уз велики намет од 20 °/ 0 немогу школски трошкови намирити без знатне државне нотпоре, коју за школе старога подручја једва је и споменути вредно, будући је осим мршава доходка закладе народних учиона подиори ти школа земаљским буџетом намењеи само годишњи принесак од 10.000 Фор., који се већим делом троши за иодизање школских зграда. Кад би се дакле законом установио за све једпак иостотак школскога памета, догодило би се, да би се општине старог нодручја великим делом оптеретиле на корист новог иодручја тим више, што се на иринесак државни од 83.000 ®ор. на годину неби смело реФ.чектирати него само до обнове Финанцијалне нагоде у год. 1888. Бивша војна крајнна поседује множину, и то делом знатних школских заклада, а новом и можда издашном те врсте врелу има се још надати по §. 8. (алин 3.) превишње наредбе од 16. српња 1881. „о установ љењу и унрављању ванредних доходака хрв. слав. крајине ;" но ради заједничкога уздржавања школа све земље неби се смели у комбинацију но вући ти извори, јер су они нарочитом одредбом тога §. као и §. 20. пре" вишње наредбе од 15. српња 1881. „гледе сједињења хрв. слав. крајишко-