Школски лист
— 290 —
љујв учитељ неке знаке, којим ће говор уштедети и овим знадима уиравља ће се по утврђеном реду. „Ред јв иола живота\" 3. Савлађуј три главна непријатеља изображењу карактера: тромост (лењост), лакомисленост и лаж. Лењост ћеш савладати, ако будеш пазио на иотребиту измену рада код својих ученика ; ако ти настава буде занимљива и схватљива; ако сваку иисмену радњу прегледао будеш и ако ти је око на све и сва управљено. Лакомиеленост предусретај са љубазном озбиљношћу и подстичи ученике на тачност и савесиост у извршивању њихових дужности. Да се преступи нојединих ученика не забораве, то ради контроле нека учител. после школске наставе прибележи у нарочитој књизи њихова владања, а на свршетку свакога семестра нека се издају у сведочбама „белешке" о владању, марљивости и напретку њиховоме, јер то доприноси, да се деца постичу на прижљеност а кућа родитељска. долази у ближи додир са гаколом. Морални карактер оснива се поглавито на истинитости. Савлађуј пре свега лаж и притворност, па ћеш своје ученике васпитати у моралности. Савлада ће се пак лаж, притворност и лукавство, ако су ученици испуњени љубављу и оданошћу према своме учитељу; ако није деспота, тиранин и јаростан ш њима; ако их руководи са очинском љубављу и озбиљношћу; ако буде признавао истинитост и отвореност па их и похваљивао, а притворност ирезирао и казнио. По Жан Паулу наиредује под небом радости свако добро а ионајнре истинитост и отвореност (искреност.) Радост отвара срца Зато нека влада у школи дух радосне и веселе тежње, радосног растења, па ће тада учитељ васпитати истинитост и нодићи добар карактер. 3. Савлађуј страсти. Ако учитељ допусти, да њиме овлађује љутитост; ако му при душевној нерасположености оскудева самопобедљивост, то се тим пред ученицима јако понижава. Савлађивање самог себе јесте карактерна црта идејална човека и ко није кадар себе сам и своје страсти да нобеди, тај није васпитан. Па како могаше он друге да васнитава? Са страхом и тренетом не васпитава се него љубављу и стрпљењем. Ко неје у стању своје страсти да иобеди, тај нема стрплења и такта, тај је пре способан за надзиратеља робова него ли за васпитача. Ко уме сам себе да побеђује задобија и друге Учитељ нека дакле савлађује своја душевна узбуђења. Очинскаозбиљност имати ће већега уплива противу тешких престуиа и кажњиви