Школски лист

„74% ТЕЉДА БУДЕ СБЕШТЕНИК." (Наотавак.) 6. Овај ће ее навод допаети сваком оном, који је пријатељ наших црквених церемонија, донасти ће се сваком, који је ма једаред видео служити ђакоиа, иа још ђакона церемонијера. Признајмо, да се и нама за то допада, јер би се народу онда заиста „већма милило долазити у цркву." Т-ако је код нас и било некад, тако је и данас још у братској нам Руеији. Па нека буде, као што је било. Нека свршени богослови као ђакони учитељују, док не дођу до парохије. Не бојте се! То сам рекао само за то, да вам покажем идентичност онога, — да учитељи буду ђакони . . . Дакле вишп сшс[ие ! Црквене обреде, као и омилитику може научити богословза четир годиие и без ђаконства. Па иштел му срце нроиоведати, да му је весела мајка, нек нроноведа као свештеник, па нек се никад не умара. 7. Поводом овог навода, могло би се много казати. Учинићемо то према простору овог цењеног листа. Писац-ових редака сећа се добро седнице еаборске (1879.) у којој се раснрављао предлог саборског одбора да протопрезвитер буде срезки иадзорник школа. Еило је разних мишљења. Напоменућемо мишљења двојице педагота. Г. Ј. Поповић, унравитељ више девојачке школе у Панчеву, беше одлучни противник иредлога. Овај је изрекао тврдњу: „ако протопрезвитери буду срезки школски надзорници, надзор ће бити лабав, неће га моћи онда ни бити;" с коментаром : „кад су у старој богословији све штудије обухватале 15 писаних табака, дакле свака 3 до 4 табака, то где да је мпгла педагогика наћи места у тих 15 табака. Тако је било у старој боГоеловији, а сумњам да ли је и сад баље." И ако се на жалост од 25 свештеничких застунпика није нашао ни један, да овакову неоправдану љагу одбаци од богословије, био је осим г. дра Максимовића као известитеља поменутог иредлога и иознати ирија,тељ цркве и школе, штовани г. уредник овог цењеног лиета, који је, познавајући наставни илан богословајвј доказао прехитреност наведеиих речи, те бранио иредлог саборског одбора доказивајући, да протопрезвитер може имати и педагошке спреме, ношто се ова негује и у богословији. Па као што је било противника срезком надзорништву протонрезвитера, тако и данас има месном надзорништву и уирави нароха, из истих разлбга. Не упуштајући се овом ириликом у меритум ствари, па и не тражећи тог новерења и иочасти пароху, нриметити нам је само то, да би ире свега, требало запитати, еда-ли су данашњи ■ месни школски надзорници по комуналним школама — начелници, грк-трговци, сељаци итд. — „делали у шко1ги,„ да ли су „свршили учитељску школу," и да-л „знају дух школе и добре стране њене", а коЈе нодзкупапијске власти именују надзорницима обилажећи скоро увек свештенике. Код ових је зацело ,уображеиост мерило захтевања". Али се, чиии нам се, ови радо слушају, баш за то, што нзмају ни иојма о школи и недагогиЈи — из извесних разлога; ад се радо трни и њихова уображеност, јер све све, само не „попа"....