Школски лист

— 310 —

сва три ова навода вапије лелек : дајте учитељу кад се „умори мигаљу и памтењем," кад га „обузму породичне бриге," кад изађу дрни и грознидани предањ," кад му „радна снага почне изчезавати", кад треба да „скромно живи од плода труда свог," дајте му иензију — парохију. ^аз т1з1; с1и посћ тећг! Да ладнокрвно не пишемо и не размишљамо о овој важној ствари, могли би се осути на г. К. пљуском заслужепе наплате. Јер, није-ли ово очито багателисање свештеничког иозива, свештеничких дужности и рада? Јесте! Па још кад г. К. ставља пронорцију 1: 5. онда му морамо с болом у души рећи, да не познаје разгранатост свештеничког позива, да не зна, шта је свештеник све нозван да чини и ради. Да није смешно говорити о томе, ко има више посла и рада, — гато међутим нигата и не доказује, а најмање оправданост предлога г. К. — доказали би му обратну проиорцију. Посла има и учитељ и свегатеник, само ако им срце игате. Широко им је поље, камо среће да га свог обиђу! — На оно очигледно носматрање, ириметити нам је да је врло смегано. И ако му је до смеганога, можемо му и ми „једногодигањим наочигледним носматрањем" о раду једног учитеља послужити. Резултат је : спавао је пресечно на дан 12 сати, без посла седео и ходао 11, у гаколи седео 1 / 2 а радио 7 3 сата Дочим је свегатеник на рад употребио пресечно 9 сати изузимајући званичних му дужности. Како вам се допада?! Не треба за критеријум узимати „измет," јер њиме се ништа не доказује. Свештеник савестан и вољан има бриге, носла и одговорности и сувише. То ће знати онај који је у то боље посвећен од г К. Није пам намера да будемо ичији адвокати, већ оћемо само то да рекнемо, да за тај посао, да за звање свештеничко нису способни они, који се уморише мишљу и намтењем", којима „радња снага изчезава." Овакове радише не желимо ни у нагаој гаколи, али ни у „винограду господњем." Учитељ по свргаеној препарандији јога није готов са својом спремом; он се мора приправљати и усавргаавати према усавргаавању педагошких наука. Тако усавршавајући се, зар неће тиме најлепше време испунити ? Хоће. А стећи ће тиме и моралне наплате. Зато нам изгледа чудна жеља г. К. да се време испуни гатудирањем богословије. Породичне бриге има и код свегатеника; тако исто и црних и грозних дана. Кад смо им погали у сусрет не малаксавајмо. Шат нам лешпи и сјајнији грану! Не апелујте на никог другог, браћо учитељи, него с нама заједно на оне, који нам судбу одређују. Пружимо руке једни другима; сличног смо позива а једне судбе. Тражимо себи лека, јер га и заслужујемо; али — сваком своје! Нека Вас- не обмањује прва класа иарохије, гаесте класе има највигае. Предлог г. К. условљава промену устројства богословије и с погледом на приватно штудирање исте. Јер као што данас ствар стоји, богословија се мора слушати не приватно већ редовно. А ово има својих разлога, који ће тегако допуштати да се та тачка устројства мења. ' Предлог г. К. има намеру, или да учитељу обезбеди будућност или да пароду даде свепттенике спремније од оних са 6 разреда ; или обоје заједно. Буд_ући да треба тек бвештеницима обезбедити судбу , јер им