Школски лист

— 312 —

Б'.'љи је човек низкога стања, који сам себи ради, него онај који се хваста и ехоли, а нема ни хлеба. Спомен се ираведнога хвали, а име се неваљалчево гаси. На путу иравде је живот, а путови злонамтила и осветника воде у смрт. Разуман син слуша свога отца, а непокоран срља усвоју пронаст. Сину неваљалом ништа није добро, а паметном слузи напредује сваки посао и добро му је. Нагао господар ће у зло пасти, а разуман слуга ће га избавити. Смотреи човек ради ио разуму, а неразуман ноказује своју злобу. Оставите лудост на ћете бити живи, и идите путем разума. Нека те други хвале а не твоја уста ! Ако би те мамили грешници непристај; неиди на пут с њима; чувај ногу своју од стазе њихове ! Безумне ће погубити и сама срећа њихова. Заит и настава одклањају срамоту и сиромаштво. Ко се карањем усаветује, тај ће бити ваљан човек. Мудар се човек боји зла,, па се уклања од њега; а луда се сувише узда у себе, иа се меша с неваљалима. Неискусан верује свакој речи, а паметан мери своје кораке. Бољи је мален доходак с нравдом, него велики добитак с неиравдом. Тврдица сам себе упропашћује. Језик мудрих пази добро шта ће говорити, а уста безумнога говоре зло. Где је много речи, не бива без греха; али ако узштедиш уста, бићеш разуман. Гњев упропашћује и разумне људе, а понизан одговор одвраћа јарост. Мрзост подиже свађу, а љубав покрива оне који се међу собом слажу. Греши онај, који сиромаха грди; а ко се на сиромахе смилује тај је благословен. Милостињом и вером чисте се греси, и страх Госнодњи уклања човека од зла, Ко се другима смилује, и сам ће помилован бити. Ко се руга сиромаху, тај вређа Створитеља његовог. Ко се туђој несрећи радује, неће проћи без кара. Нашто је безумноме богатство, кад мудрост купити неможе. Разум је извор живота онима који га имају, а зла је наука безумних. Цару је мрзак сваки злочинац; јер је правда темељ престола његовог. Зли ће се људи клањати пред добрима и неваљалци ће служити пред вратима ираведника.Ко се труди себи се труди, и трудом својим одклања од себе велику невољу.