Школски лист

- 343 —

такове ре®орме неби пружала велики иотешкоћа, иошто се на штипендије пренаранда што из крајишкога што из нашег буцета троши већ сада до 20.000 Фор. На колико би се канило обстојеће сада мушке препараидије у Загребу и у Петрињи спојити и тако сву принраву за пучко учитељство локално централизовати, ваљало би мислити на број ириправника обе препарандије који сада износи до близу 200, и који се број никаквим рестрикцијама неби смео умањавати, него би га, ирема владајућој нотреби ваљало, да је могуће, још умножити. Тај број управо неби сметао устроју интерната, јер би се могао иопримити мешовити систем, да наиме један део и то млађи кандидати буду у заводу, а другом делу т. ј. старијим кандидатима да буде нросто као екстернистама препарандију иолазити. но морали би се на сваки начин, за сва три годишта устројити паралелни разреди, која би се околност код избора или приређивању локалитета морала пред очима ил.ати као, и то, да би, осим инконвенијенција, које собом доноси такав мешовит систем неговања, и ио излучењу старији нрепаранда остао још увек толики број интерниста, да би њим ваљана управа завода била отештана како у економичком тако и у дисциплинарном погледу. Не мисли ли се пак на иоменуту централизацију, тада се сваком опет мора наметнути мисао, да преиарандија загребачка и иетрињска једна другој одвише близу леже, и да је Славонија већ одавна желила, да се тамо подигне једна препарандија. Иначе две пренарандије за територијалпи обсег Хрватске и Славоније особито обзиром на конФигурацију земље неби биле превише, јер аа пр. у Цислајтанији земље једнакога територи јалн'Га обсега имају и но три ирепарандије. К. § 95. У тога § редку др^гом испала је после „обштинска" реч „школска," која се је налазила у тексту законске основе, како је изручена била сабору, те ју ваља иовратити; јер се овде неради о обштинским него о обштинско-школским или краће рећи о школским књижницама. К. §. 96. Осим редакциопалне нромене, коју ће ваљати удесити нрема предстојећем новом политичком разделењу земље, имала би се устапова тога § преинач.пи толико, да се учитољски састанци немнрају редовито обдрагавати сваке године. Истина је, коју свако лако може докучити, јер је њену м"ћ многи и сам на себи искусити могао, да учитељу нучкоме, ако неће да душевно сасвим заспи, у самоћи сеоскога жив >та, где му почесто мањкасваки контакт с људима умним образовањем себи равнима, пак где је пречесто и за тихо душевно нословање лишен потребитих средстава, силно треба душевне побуде, какова му се без сумње пружа у учитељским састанцчма, из којих ако су ваљаио уређени, учитељ пучки, осим обилне неносредне иоуке, односи још собом пуно градива за даље размишљање о задаћама свога звања. С тога се тима састанцчма неможе одрзћи пел:п;а корист, те се њихова обдржавања одређуЈу свимI иознатим законима школским. Најобичнија је установа та, да се они имају обдржавати сваке године, иначе крајишки закон одређује „најмање један пут у години."