Школски лист

— 342 —

љен генерацијом, која ће у нуној мери и у нравом смислу бити морална. Колико школа може овоме допринети, у толикој истој мери може то учинити и црква, која се такође мора сматрати као васпиталиште, јер црква и школа су неразлучна целина. Зато никада не можемо одобрити, да се то једно од другог одлучи, као што на жалост многи данашњим даном око те заблуде војују. Јер когод не воли цркву, тај исти не може волети ни школу, то је бар наше убеђење- П.

РШЗШ ШКОЛ. ЗАКОНА У ТРОЈЕДНОЈ КРШВИНИ. (Наставак.*) Такову уређењу препарандија, где би се обука у госиодарству и боље уредити и успешније нодељивати могла, боље би на сваки начин пријао њихов положај изван града, а пошто обстанак препарандија у самоћи или у мањи мести није иначе лако могуће, него да се оне устроје као интернати: долази се тим иутем а и у другим поводима, до нитања: били се и код нас с тим системом нокушати имало. 3. Мало има школских питања, о којима се је толико расправљало и о којима се, по различности становишта, теоретички толико расправљати даде, као што је нитање о конвиктуалном и слободном неговању ирепаранда. Међу тим је то питање ирактички решено тако, да је у већипи европских држава претежнијим размером нопримљен сустав интерната. Обично се мисли, да заговорници екстерната застунају либерални влити напредни, а заговорници интерната да заступају консервативпи или натражњачки правац узгоја. Но у истини томе није тако, јер и у државама, које су не само културом напредније него и с политичке слободе на гласу, налазимо учитељске семинаре као интернате уређене. Између осталих за пример наводимо Немачку, Швајцарску (у којој између 32 семинара имају 22 интерната), Белгију, Угарску и т. д. И ноједини знаменити педагози признају интернатом велику вредност увек дашто нод уветом, да се иомњивим избором иронађе прави човек, коме да се његова управа новери; јер да се добро управљаним таквим заводом може хрпимице благословно делати, као што се са стране противне неваљалом или невештом управом може хрнимице зло илодити; у слободи да може нојединац неуспети а у заједници да се систематично могу читаве скупине искварити. Код ваљане унраве, интернати за решење недагогичке и ћудоредне задаће семинара иружају бездвојбено повољније увјете неголи екстернати; нак и онај пробитак што га будућему учитељу, како се мисли, пружа екстернат, а да га неможе пружати интернат, — наиме вањско неговање или вањска углађеност, слобода кретања, дар дружевности, наирама сапетости, неокретности, несграиности, плахости — и тај пробитак, цене некоји, да се разумном управом и уредбом живота у заједнички иензионати такођер ностићи може. Осим трошкова нрвог уређења, који би свакако били знатни, иначе, ако има или се нађе прикладна зато јавна сграда, Финанцијална страна *) В. бр, 20.