Школски лист

— 341 —

ње и уи^ређрње прати нпјвећом пажњом и запетотћу, анак је, да је учгстељ и.обедно и да његовз речи жеотоко продиру у унутрашњост детињу и да се код овога буди успавало размишљање о побожности. Ако је васпитач опазло да му посао иде за руком, не треба ®да се даде варати обманом, да је сад с тим послом готов, те да му више не треба радити, него нека тако нродужи и даље т. ј. докле год је ученик му тај иод рукои, па тек кад овај изиђе из школе увидеће учитељ, да је од дивјаке начинио најнлеменитију воћку, која ће рађати плод стоструки. И учи тељ ће тада да буде блажен и задозољан ! Неда се оироврћи, да и спољашње владање учитељево много до припоси, да се неморалност код деце искорени.И овде треба бирати средства, која ће благотворно упливисати на душу и срце малога ученика. У овом погледу још и данас многи наши учитељи јако греше. Писац ових редака имао је прилике да се сам о томе увери. И данас се може наћи још доста велики број школа, у којима се налазе — молим да ми се оирости — тако зване: „магарећије скамије," у коју смешта учитељ ону децу, која су рђавог владања, иа и саму ону децу, која у науци елаб успех ноказују. Овај рђав обичај постао је насљедан и прелази с колена на колено. Истина, да учитељ тим ноступком нема рђаву намеру, него се шта више уФа, да ће се тиме деца, што су осуђена да у тој скамији седе, поправити. Но то је само једна обмана, која још више ирави учитељу посла, јер та одлучена деца од својих другова не само да не мисле на поиравку, него постају све већма јогунастија и неваљалија. С тога учитељ нека се не шали, да морално покварену децу дели од друге деце, јер тиме се ноказује детету, да је ирезрепо од својих садругова. Ако је учитељ најпосле приморан, да спрам поквчрзне деце употребљује казни у хатар понравке, и ту нека иоступа мудро, т. ј. нека унотребљује оне казни, које примењује и на остале своје ученике, јер у противном случају дете ће увидети, дз> га учитељ мрзи и не воли као остале његове другове, а тиме се наравно отуђује од учитеља, ученика а и саме школе. Као што се учитељ несме сасвим одвраћати од таке деце, исто тако несме иоклањати им своју неограничену љубав и новерење, бар не у оној количини као осталим својим ученицима. У сваком свом говору нека учитељ удари особити нагласак, који ће се односити на то иокварено дете, и који ће нагласак ноказати, да се то особито њега тиче, те да гледи, да се што пре поправи, и те цензуре учитељеве опрости. Ако нанослетку сва ова средства не помогну, да се тај малиша ионрави онда нека учитељ пристуни и строжијим мерама, само нека запамти, да и ова треба да су зачињена љубављу и сажаљевањем. Јер строгост и свирепост никада немогу ни у ком случају одговорити оној сврси, којој су намењена. Учитељ нека главну бригу иоклоии томе, да доведе ученика, да призна своје погрешке и да увиди, шта је добро, леио и истинито. Најзад се мора захтевати од учитеља, да у томе зајиста мучноме нослу буде постојан и издракљив, нека не малакше одма, чим види да му посао не иде за руком. Јер само на овај начин може се рачунати, да ће садашњи нараштај, ко.ји је огрезао(?! У.) у неморалности бити застуи