Школски лист

11

Од Кракова до Вјеличке иду сваки дан по неколико влакова. Куће у Вјелички чисте су и угледне. Налазе се две леие пијаце и неколико улица. У Вјелички се находе слане кунке и више добротворних завода за нотП0 РУ РУД а Р а и њахових нородица Ту је и виша рударска школа. Житељство се занима поглавито рударством. Баве се још и бачварством. Клима је у Вјелички сурова, али здрава. У том местанцу није било још колере. Не може се опредељено да каже, кад је човек почео да црпе слано благо у Вјелички. Прича вели, да је те мајдане открио неки пастир, по имену Вјелич. Сигурно је, да се још г. 1044. радило у тим мајданима. Г. 1809 разделише Вјеличку између цара аустријског и варшавског војводу подједнако. Усљед бечког мира од г. 1814. припала је сва Аустрији. Мора се још номенути, да су мајдани г. 1868. били поплављени приликом велике воде. Мајдани у Вјелички врло су пространи. Протежу се далеко и широко нод местом. У њима је толико ходника, да би требало неколико недеља, кад би човек хтео у сваки кут да завири. Ко би нрошао кроз све ход.чике тих мајдана, направио би пут као од Прага у Чешкој до Задра у Далмацији (или од Кракова до Беча и отуд натраг.)— Дубина мајдана је 386 метара. Како је место Вјеличка 224 мет. подигнуто над новршином мора, то се види, да су најдоњи делови соних мајдана у Вјелички преко 160 метара под површином мора. Мајдан се дели у вертикалном нравцу на 4 спрата. Спратови су спојени дугим степеницама, ходницима и нредсобјима. Подупрти су јаким стубовима од дрвета нли соли. У сваком спрату је много камара, које су постале ломлењем соли. Око 13 окна воде са површине земље у тавну дубину. Најстарије је окно Ке§18 (краљевско); оно се налази у самом месту. Сада је с нова уређено и снабдевзно је горе паростројем и лепим здањем. У новије доба зову га окно Фрање ЈосиФа. Кроз окна се износи добивена со на површину земље. Сложена је или у грдне сандуке или у велике џакове, који су као сито плетени. Кроз нека окна вода се непрестано износи, да неби мајдан иотонила. Једно окно служи још и као димњак, кроз који излази дим из кујни, које се у мајдану находе. Који нутник жечи да се сиђе у мајдан, добије рударску кецељу и зелен „кепи" на главу. То се чини због тога, да се одело не квари од сонога праха. Посетиоци силазе у »;ајдан или по степеницама или се снусте по ужету, на ком су утврђена седала. Силазење но степеницама је сигурније, снуштање на ужету занимивије и брже. — Ко се снусти по ужету, дође до дна (у 1. спрату) за 2 минута. Ту у дубини изненади се сваки новајлија. Мили мој учитељ, г. Јосиф Випш, који је пре неколико година ноходио Вјеличку и њене мајдане, онисује овако своје изненађење: „Најпосле дођосмо до дна. У грдном смо иодруму, који је усећен у сивој соли. Страшно је тамно и тихо пред нама и за нама. У мајданима смо вјеличким. Ћутећи мичемо се даље. Очи се још нису навикле на црвенкасту светлост пламтеће светиљке. Дух у првом тренутку поражен толиким утисцима, што на њега јурише са свију страна, истом се номало разбире из дивлења, из чуђења; помало добија оиет влг