Школски лист

— 13 -

(На свеучилишту у Цириху ) уписане су ове године 17 женскиња на медидинском и 7 на философском Факултету. (Прва женска гпмназија у Француској) основана је недавно у вароши Моннеље. Пошто гимназисте у Француској носе униФорму, то је и за ове женске гимназисте прописава нарочита униФорма. Поједине делове те униФорме не можемо да наведемо, пошто је у њој пуно за нас неразумљивих израза, видимо, да се у њој помињу неки „волани" и "буљоне" и „кулпе" и још више таквих љубавидостојних имена. ([Школска децау Пруској.) За школу способне деце има у пруској монархији 5,500.000; од тих полазе 4,800.000 јавну народну школу. У средњу руку долазе на једног учитеља 78 ученика. Од све школске деце у Пруској разуму само пољски 360.000 деце, нољски и немачки 70.000, само дански 21.000, дански и немачки 4000, само литавски 10.000, литавски и немачки 8000, само моравски (?) 8000, моравски и немачки 500, само вендски (мужичко-српски) 6600, вендски и немачки 6000, само валонски 1400, валонски и немачки 150, само чешки 1100, чешки и немачки 500, само Фризки 1000, Фризки и немачки 2800, само холандски 7, холандски и немачки 488. (XXV. оашта немачка учитељска скуиштина ) биће ове године у Бремену 15., 16. и 17. маја но нов. кал.

К&ИЖШИ ПРИКАЗИ. 1. Хигијена наука о здрављу од Др-а Ф. Еризмана (Уз сарадњу ироф. Петенкофера и Др а ПЈустера) иревео Др. Лаза Пачу. У Београду краљевско- сриска државна штамиарија 1882. Вел. 8° с. XX. и 484. Цена 2 динара. Ово је дело изашло као 14. књига другог одељка „Српског архива за целокупно лекарство," што га изда.је српско лекарско друштво у Београду. Мало је књига у књижевности уопште, које би биле тако корисне као ова Еризманова хигијена. Лаким, управо занимивим начином добија читалац најозбиљнију иоуку о стварима, које свакога морају да интересују, јер се тичу здравља, без којега нема напредка ни за појединце ни за народе. Дело је раздељено у два велика оделења, од којих се прво занима „Општим животним условима," друго „Животним условима за различите старости " Прво оделење обухвата седам глава (Ваздух. Земљиште. Клима, Заједница: село и варош. Кућа. Одело; неговање коже, купатила. Изхрана), друго три главе (Прво дечије доба, рано детињство. Школа. Занимање.) У додатку смештена је још једна глава о народним болестима. Тешко је рећи која је од тих многих тема изведена ленше, боље и — колико ми можемо да судимо — стручније. Педагоге ће сиецијално да занима глава о школи. Свестранз се расправља њен утицај на здравље и учени писац узима при том више пута прилику, да иолемише против уобичајеног начина, којим се данас омладина одгаја. Говор му је искрен и отворен, уз то пун обзира, те и где му неби дали за ираво, радо га слушамо. Ево како се н пр. изражава о опасности наставе на с. 344; „Оно што ђаку може нашкодити од стране наставе иоглавито је у томе, што још не иостоји правилна (?) метода наставе, те отуда често бива, да се деца муче ненотребним радом и да се нренапрежу и духовно и телесно. Та жалосна околност много зависи и од оскудне образованости самога учитеља. Нека ово није њима пребачено — али они ретко кад владају толико иредметом, колико је иотребно, да би у предавању оделили потребно од сувишнога, и да тако никад неби дошли до тога, да ђаке оитерете више но што је то цељ школе. Дакле свакако се мора нешто чинити, да би учитељи ностигли и онај стенен онште, као и стручне, образованости, како би дорасли својој