Школски лист
— 8 -
Рад сам да вам доставим стање овдашњих срп. нар. школа за 1881—2. га. г. Овде је било школске 1881—2 за школу снособне деце од 6—12 г. свега 650, од тих мушке 321 ж. 329. Школу је посећивало њих 562, од тих 323 м. 239 ж. Кад се одбију она деца, која носећују друге школе и она, чији родитељи седе на салаши, а није им могуће због слабог материјалног стања да издржавају у месту своју децу, онда беше мали број сричади ове општине, која се не ииташе духовном раном у својим матерњим школама. На јавним школским годишњим испитима показани уснех може нас задовољити, али не искључује захтев, да би могло а и требало и боље да буде, јер се сви нослови људски сваким даном брижљивом радњом усавршавају, поправљају, дакле напредују, као што и школа треба да има постепени сувремени свој напредак. Школски реФеренат бачке и будимске дијецезе г. С. В. Поновић, иосетио је т. г. ову ошитину баш онда, кад се овде држаху јавни испити, беше ирисутан неким испитима, аиоходио је и остале разредеи исиитивао ученике из више предмета, прегледавши учевна сретства, којих школе наше имају обилно и у добром избору. Пре свог ноласка изјавио је иисмено г. ре®еренат како онштини, тако школском одбору и учитељима своје нотпуно задовољство. Да бн просветно стање наших школа могло корачати са оним наиредних народа, нуждно је ире свега да местни школски одбори савестно врше своју дужност. Ако местни школски одбори не нојме свој племенити и узвишен положај, тада се чланови његови нонашају према учитељима као оно неограничени заповедници — а за школске се ствари само онолико старају, колико у најмањем степену своје нериФерије рада чинити и учинити морају. У таковом случају залуду ћемо скорим ишчекивати оно време, у којем би са радошћу а у истини рећи могли: Наше школе уопште стоје у напредном стању. Човечно поступање према учитељима, праведна оцена њиховог рада, па и награда ако им се где прилика даде, ма да прави учитељ не грамзи за наградом, што чешће иохађање школе од стране школског одбора, но не само зато да се вреба учитељ, него зато да се како учитељ тако и деца побуђују на приљежнији рад, а учитељ да се чрез то увери, да има још и других, који воде својски бригу и старање о напретку своје младежи, да има лица, која ирате нажљивим оком његов рад, са искреном тежњом да му олакшају његов трудни посао. То је сретство да наши учитељи прегну свом својом снагом у свом послу, тада ће и наш народ школу обљубити, а наша омладина неговаће се и отнеговаће се тада на чврстом религиозио-моралном темељу, а то ће тек бити права и сигурна нолуга за оншти напреДак нашег народа. Овдашњи уважени грађанин г. Гедеон Дунђерски но свршетку школских иснита, обдарио је у свакој школи ио двоје најзаслужније а сиромашне деце новцем, одредивши на сваку школу по 1 дукат и 1