Школски лист

— 35 —

ве т како да се тог посла лати. А недавно послао је неки учитељ комите. рубљу и по, да му за то што јефтиније куни згодних кАига за шко ду; извињује се за граматикалне грешке у свом нисму тим, што је „простмужик", који се писму учио само годину дана и да децу учи само за то, 1НТо га родитељи на то принудише. Да не помињемо земства и друге зборове, који се безпрекидно обраћају комитету с молбом, или да им преноручи најзгодније књиге за народ, или да им састави списак књига за школску књижницу, да их купи и пошље на место, или да им позајми ваставну основу итд., тако да је немогуће да се све наведе. Такве листине у архиву комитета доказ су како је народ жедан нросвете и како је осетан недостатак у средствима за образовање. Има и старијих школа, које гдегад по целе месеце немају пера, папира и оловака; а о очигледним помоћним училима не може бити ни речи. Комитет грамотности труди се, да задовољи како може све, који његову помоћ траже, било набавком разних наручбина, саветом, новцем, али понајвише поклањањем књига, просеком иреко педесет тисућа годишње. Али заслуга његова не састоји се само у том, што се непрекидно стара да одговори таквим нужним нотребама, него и у том, што је одмах у почетку знао да се огласи и да од користи буде најеиромашнијим школама, гдекад у најудаљенијим нустим крајевима, школама, за које дотле нису знале ни саме школске власти, што је знао да се у додир стави са људима, који без личног интереса и скромно делају за народну просвету, у свима крајевима државе, у Сибиру и Закавкаској, у Пољској и Финској, у губернији Астраханској и Каменецко-Подолској, Уфинској и Гродненској. И писац ових врста има његовој предусретљивоети да захвали, што је могао да савлада толике тешкоће при изучавању руског народног школства. Преко двадесет година траје већ благодетно делање Комитета. Основан је поводом и усљед ослобођења мужика, којим је блаженоупокојени цар Александар II. поставио себи вечан сноменик у руском народу. Али царев указ ослободио је само пут, да слобода буде иотпуна, ваљало је и дух нових грађања извести из таме незнања. Руски родољуби прихватише се одмах те задаће, и месец дана после паметодостојног дана ослоббђења, т. ј. 8. априла 1861. била је прва седница Комитета грамотности (писмености), друштва, које је себи за задаћу поставило, да се стара за образовање народа. Оснивање школа у огромној руској држави може бити само задаћа владе, земства и општина; није могао дакле комитет да преузме на себе тај посао, него их је само иотпомагао или морално, или је давао и различите дарове школама. Чланови комитета, житељи различитих места, или су сами школе нодизали или су друге на то нобуђивали ; такођер су исиитивали узроке, зашто се с том ствари ту и тамо затеже и тражили су средства, којима би се настава дала завести, најпосле су се старали, да нознаду стање школа и њихове нотребе. Комитет је ревносно саветовао, да учење буде опште обавезно, расправљао је о девојачким школама, о школама за апсенике, раденике, странце, о школама недељним, вечер. њим, продужним, размишљао је о том, како би се могле основати школе