Школски лист

— 61 —

се помињу „Руски кружок, „Полске коло," „Огњиско иолске," „Сеђаика блга рска 1 ' и друштва Срба и Хрвата. КМЖЕБН2 ПРИКАЗИ. 5. С^анка га се1;уг11 гаггеД рисИћ 8ко1а. ХЈ 2а§ге1га пак1ас1от кг. ] 1Г у. б1а\'. с1а]т. гет. у1ас1е 1882. (друго издање.) Ово је наслов школске књиге, која се употребљује у српским комуналним школама у краљевинама Хрватској и Славонији. Критика о овој књизи изишла је у овоме листу у своје време, те су изнешене како добре тако и хрђаве стране њене. Како је ово већ друго издање, то је ду#сност педагошког часониса, да своје мнење о ваљаности ове књиге изрече, те да се види : да ли се водила довољна брига о стручној оцени, која је о нрвом издању изречена. Ово у толико више спада нам у дузкност, што се овом књигом послужују и српска деца те се из ње уче знању и умењу. Дру го издање треба да буде чист нродукт стеченог искуства и непристрасне критике, која је поникла на врелу савремене иедагошке знаности. Ово су захтеви, по којима се може да упозна у колико је њена унутрашња вредност напредовала или је остала у првоме своме зачетку и повоју. Но пре него што би изложили градиво, које би нам показало разлику између првог и другог издања, то ћемо у крупнијим потезима да обележимо: шта је читанка ? Каква је њена задаћа ? и шта све има она да обухвата ? Читанка је ручна књига за оне ученике, који су већ савладали прве тешкоће у читању. Њен је задатак да послужи за даље вежбање ученика у механичном, логичном и естетичном читању у народној школи и да уједно буде ризница свега онога знања, што је школа дужна да даде своме питомцу. Од добре и ваљане читанке иште се пре свега, дабуде нретставник чистог језика и средсреда целој настави у језику. „Читанка је —вели К. Кер у својој методици — нрава педагогијска вероисповест школина; она је термометар, којим се мери колико има тонлоте животне у школи ; она је сретство да произведе ту животну тонлоту " Према овоме она ваља да буде изврсно књижевничко дело написано но сувременим законима педагогије и методике. Да би читанка одговорила својој задаћи и иозиву, ставише јој прииознати педагози ове услове. У њој ваља да је заступљена: а) идејална цељ — јер треба да унутрашњост човечију облагороди и образује; б) књижевнп историјска цељ — јер треба да упозпа децу са најбољим производима народне књижевности, њеним иретставницима и историјском ирошлости народном; в) формална цељ — јер треба да буде средсреда целој настави у језику и г) реална цељ — јер треба да распростре онште корисна реална знања међу својим ученицима. Кад садржина читанке одговори свима ностављеним захтевима, то је она дојиета права ризница и може образовање ученика да нодигне, да научи и унутрашњост — срце и карактер хармонично да развије и оплемени. Када применимо Горње захтеве на нашу читанку, то морамо исповедити, да подела градива дојиста одговара чостављеним условима и да ,је делимице и сама обрада ваљано изведена. Истина, да је у њој доста смештена градива из разних читанака, старијих и новијих, али зато не губи она вредност своју, јер су чланци прерађени према новијим назорима и иравцу дидактике и методике. Но има ипак у њој нешто, са којим се никако не можемо да спријатељимо и сложимо. То је њен земљописни и новеснички део. Народна школа норед њеног главног васиитног позива позвана је још, да у деци однегује народносни значај; она мора да унозна своје ученике са нрошлошћу њихова народ из којега су поникли; она треба да