Школски лист

— 62 —

их упозна са културном прошлости и најврснијим мужевима његовима, који сав живот свој посветише књизи и просвети народној. Неколико слика из српске иовеснице имале би да образују карактер ученика ирема карактеристици и народносним особинама српскога народа; оне би својом жчвом претставом изнеле пред умне очи ученика најваљаније, најузоритије људе и њихова дела као узор, на које им се угледати ваља. Лепо је и веома корисно да старији ученици знају и познају друге нвроде и њихову историјску прошлост; особито то важи за словенске народе, који су нам по крви браћа. Али нознавати друге народе а непознавати своје рођено огњиште; знати приповедити о св оцу папи а незнати о делима и животу српског просветитеља св. Саве, држимо: да нити је оправдано, нити се може сложити са начелима народносне толеранције и праве потребе школског образовања и васпитања. Чувени педагошки писац др. Линднер, узорити син наше чешке браће, у својој енциклонедичној „науци о васаитању" полаже велику важност на „народносно образовање" наше школске омладине. Он изрично вели: „да онај народ, који потискује друге и неда да му се омладина образује у народносном духу, нема нрава на свој оистанак." Ето, у томе је читанка, о којој је реч, отстунила од правога позива свога. Она није ни у овом новом издању променула праву стварну садржину своју, него је једино напредовала, што је језик углађеиији и што су некоји неспретни отсеци и називи изостављени и изменути онако, како се код Срба говоре. Ми ћемо радо да призначо и овај напредак, у толико више: што се несме трпети, да читанка говЈри деци језиком нровинцијалним, него чисто народним. Да се виде поправке, ми ћемо некоје главније измене прибележити. У бр. 2. стајаше: као поч^тнику свих ства ри (као створитељу); његове свеможности (свемогућства); осуине (чуди се и диви); створац (творац); заухвање (уздање): штити недужне (невине); путем своје провидности (примисла); Тчм је узко скончано битисање бо жије. (Колико ]е узко скопчано биће б^жије); ним је замукнути (ми мо рамо протрнути); одкле да смогнемо ријечи (од куда да узмемо ријечи) Даље измењено је: у бр. 4. Човек налаже (човек каже); бр. 5. блунаст момчић (сулудаст); истодобце (исто доба); бридио је силни вјетар (дувао је силни вјетар); да бртве и зајазују продоре (да затрарају и насинљу провале); блуном (будалом); да ће ју наћи и спасити (да ће ју наћи и избавити) ; бр. 6. сурина (гуњ); бр 11. сунце бацаше задње траке (— зракеј; незаборавна мајка (незаборављена —); она нас је научала (учила); вруће молитвице (тонле молитвице); бр. 14. чубећ (чучећ); бр. 22. ладању (селу); узагребце (јури); у бр. 24. исправљене су погрешке и изостављена саблажњива реч. Бр. 26 у место: у устијух (у устима); бр 31. тко је јачи од нас два? (од нас двојице); бр. 33. спретву (котарицу); комушља (чешља); бр. 46. у Трсту има много Хрвата и Словенаца стоји у првом издању; а у другом нонрављено је: у Трсту има много Хрвата, Срба и Словенаца. У 53. броју, где је у старој читанци исписана исторична неистина, коју је критика у своје време обележила, а која гласише: „сви сљедбеници кршћанства нису остали уз католичку цркву, него ли се је готово трећина одцеиила од ње; најпре итд." Сав овај оцек изостављен је и замењен овим: „Кршћани се дијеле на три главне цркве, на западну или римокатоличку; на источну или грчку и на такозвану нротестанску." Осим тога придодат је оцек један, кога у старом издању нема: „Сви су људи на свијету без разлике вјере и народности наши ближњи, на треба да их љубимо и штујемо по ријечих спаситељевих: „Љуби ближњега свога као сама себе." У бр. 85. исправљено је „дупин" (делФин или нлискавица); бр. 95. дудов свилац (свилена буба); бр. 131. Фркнути (изкочити); цопрница (ве-