Школски лист

- 71 —

смокве, има и лепих њива. Више Јасенице је брдо Варда, иреко кога иде пут у Љубушки. Бачеви&и, село у коме има 20 кућа нравославних; ту су добри виногради а и лепе њиве, роди добар кукуруз. К југу од Бачевића је брдо Церница с једне стране а с друге Градина и нримичу се једно другом, те чине ждрело, кроз које продире р. Неретва; на томе месту нре много времена корито Неретве није било као сад дубоко, него је ждрело било затворено; за то је у то време р. Неретва притисла и горње и доње мостарско ноље, чему је доказ пржина и обулци у томе нољу. У крај Бишћа иод брдима Градином и Губавицом а с леве стране Неретве је место Бу ■, а, 2 сата далеко од Мостара, где има у околини 36 кућа, ту се састаје с Неретвом речица Буница , преко које води тврди каменити мост, веома старински саграђен. У Буни је пребивао владалац херцеговачки Ризванбеговић Ризванбеговићи су од старина српскога рода, и живели су у Стоцу. Кад је г. 1483. покорена Херцеговина, ова је иородица прешла у мухамеданску веру и тако сачувала своја добра. Кад су г. 1831. бегови босански устали против султана, који хтеде да приграби сву власт, тада је Али ага А. Ризбанбеговић устао против вође босанског Хусејин капетана Градашћевића, а за султана. И тако се проли страшна крв једног и истог народа. Султанова војска с Херцеговцима умири побуњеве Бошњаке. За ову помоћ постане Ризванбеговић везиром над целом Херцеговином. Добив везирство Аии наша окреие леђа султану и не хтеде слушати зановести из Стамбола уирављајући Херцеговином по својој вољи као какав кнез. Тако је он владао све до г. 1851 , кад је Омер паша дошао са султановрм војском у Босну и иокорив бегове босанске увео у земљи стамболску управу. Тада је Омер иаша одвео Али пашу с иородицом у босанску крајину, где су овога ио налогу Омер паше убили. По што је за тим Скендербег са низамом (редов. војском) потукао Мостарце најпре на Врапчу више Коњица а за тим на Борцима и на Влаху и одатле их гонио до Подрима, уђе са низамом у Мостар 29. јан. 1851. год. Од тада ночиње у Херцеговини и Босни нова цариградска унрава; и виши и нижи чиновници беху већином османлије (прави Турци) из Цариграда и Анадолије. По новом реду морали су само Срби мухамеданске вере давати аскер (војник) и друге дације. Сахат и по од Буне а у крај р. Неретве лежи српски православни манастир ЖитомислиК. Ово је задужбина властелина Милосава Храбрена, који не хтеде прећи у мухамеданску веру, а не могав остати у Херцеговини сазида са султановим Ферманом речени манастир, за који свеза и своја неиокретиа добра; при крају 16. века преседи се у Русију, где се порпдица Храбрена нрозове Милорадовићи.ј На југо-исток иод високим брдомХумом лежи касабица (варошица) Благај, старинско место, чувено сада са многих и добрих осала (магараца.) Овде је становао владалац херцеговачки, херцег Шћепан. — До Немање I. делила се ова земља на више области, као: Неретва или Паганска, Хум и Требиње, и свака је област имала свог кнеза. Кад је Њемања 1. ујединио посебне области српске нод своју власт, тада је и ова земља потпала под велику српску државу и беше нритисиута уз Босну. После