Школски лист

— 72 —

смрти цара Душана а особито иосле битке косовске одупру се становниди ове земље заједно с Бошњацима, које је предводио Влатко Хранић, те ова земља опет отиадне од велике српске државе и би притиснута уз Босну. После косовске битке управљали су овом земљом кнежеви од породице Хранића и то зависно од Босне. Частољубиви и лукави Шћепан Косарић нокори нод своју власт сав предео од Далмације до Коњица, од Ливна до близу НовогПазара. 1440. г. немачки цар Фридрих даде Шћепану Косарићу назив херцега (војводе), са чега се и ова земља назове Херцеговина. Кад су Срби послеЈерине хтели да нрогласе за владаоца босанског краља Томашевића, султан Мехмед пошто је покорио Србију 1459. г. упадне с војском у Босну и покори је 1463. г. Херцег Шћеиан не хтеде тада доћи у помоћ Босанцима. После иропасти босанске краљевине није ни херцег Шћепан дуго владао као независан владалац, јер је он најпре надбио силу турску, а доцније буде приморан да Турцима плаћа данак. Шћепан умре 1468. г. Синови његови као наследници нису живели у љубави и слози, за то и не могоше надбити силу турску, те морадоше иотпасти под турску власт 1483. г. Тада сриска властела промени веру иравославну с мухамеданском а с овом прими и име турско, но нотпуно сачува српски језик. Од то доба ночињу патње срнскога народа у Херцеговини. Изнад варошице Благаја издиже се на једном брежуљку град херцега Шћепана, којега су зидине још и данас добро сачуване. У Благају испод једне велике усиравне иећине извире речица Буна. Од Бкјелог ноља па изнад Мостара — свега око 5 сати хода — пружа се висока планина Велсж, која је тако висока, да у сред лета има на њој снега. На овој планини има прилично шуме, у којој има разних зверова као: вукова, лисица, медведа, па и зецова и т. д. Источно иза Вележа а 6 сати далеко од Мостара лежи иредео невесињски или као што се говори само „ Невесиње 0 томе ћемо говорити други нут. ПОШТУЈ УРЕДБЕ, КОЈЕ СИ САИ ЗАВЕО! (Три причице из школског жизота.) I. Ученици су се већ искупили и школа је отиочета. З^читељ иосле неког разјашнења писаше на школској табли задаћу а ученици назише. У један мах нрекиде тишину неко цикање и загушљиво церекање. Шта је то? запита учитељ. Пера ме је уштинуо, беше одговор ученика Јована. Учитељ испитавши узроке и постанак овог несташлука, који је нарушио тишину и нажњу осталих другова, казни ираве кривце а остале носаветује: „да ученици ваља да се међу собом слажу и љубе као браба, а сваку свађу и неаристојно владање да избегавају и да га се клоне Школа је свршена. У школском дворишту сусрете се учитељ са својим једним другом. Без и речи иогледавши се мрким погледима нројурише један иоред другога. Мали Перица стајаше на страни и посматраше овај не мили призор, те одјури кући тресући зачуђено главом. Али у скакутању невуцаше иесмицу која се после сваке врсте завршиваше реФреном: „учитељу, учитељу, аоштуј уредбе, које си сам завео !"