Школски лист

— 73 —

I I. Беше лепо, летње јутро. Предавање је већ отпочето, али гаколска врата још никако да мирују. Неколико девојчица закасниле, те се кришом увлаче у школу. Учитељици се већ досади прекидање наставе, те заиоче предику о „тачности колазења школе" завршивши законом: ,ваљане ученице долазе на време у школу." После подне је. Прошло је већ пет минута, од како је последња ученица прекорачила праг школски. Али где јеучитељица? У живомразговору са поанатим беспосличарима нретресаше најновије вести са поља „дневне сеоске политике" и не сећајући се да она имаде својих дужности и обвеза, које тачно и савесно ваља испунити. У један пут откуца са црквене куле сат. Ах, боже мој! та већ четврт на три, уздану учено створење одјуривши у школу као без душе. Али кад је нрекорачила школски праг, опази на лицу својих ученица неко весело смешење и тихо шуштање нравила: „ држи се закона, ког си сама створила \" III. Школски управитељ даде приковати над школским вратима крупним словима наиисану објаву, која је гласила: „Умољавају се п. т. дечији родатељи и остали посетиоци, да учитељству за време наставе не доса ђУЈУ и непрекидају их у предавању; а учитељству се свако прекидање наставе забрањује." Разредни учитељ иредаваше у школи својим ученицимв. На један мах закврче школска врата и ученик из разреда управитељева предаде разредном учитељу позивницу, којом се сазива месечна учитељска кон®еренција. Снољашност позивнице и време, у ком се она разноси, пробуди сумњу у разредног учитеља, да је г. управитељ исту у школи нисао. Хм, хм, рече учитељ, кад је мали доносач својим одговором доиста потврдио пробуђену сумњу, да је позивница у време наставе писана. Тада опет настави своје предавање даље. КонФеренција је. Када се разни поднесци решише и дневни се ред исцрпио, казиваше школски управитељ у записник своју опаску на нонашање разреднога учитеља. „Учитељ Н. огрешио се јако о правила уредности и пристојности, јер је своје име на званичној нозивници оловком потписао и то тако, да се једва и прочитати може." Учитељу прекиие, те прекорачи грозну субординапију иовикавши своме управитељу : „Држи се закона, ког си сам створио\" Шта? Зар хоће петллћи пре нетла да закукурече? Зар тако дакле стоје ствари ? Увређен и понижен у своме уображеном достојанству поднесе управитељ пријаву претпостављеној школској власти нротиву свога млађега садруга. Али ни разредни учитељ не остаде на миру, него и сам оптужи управитеља. Па какав беше завршетак овој немилој и врло честој тужној песми ? Неуредност и недосљедност управитеља осветила се овом ириликом на њему самом; али је уједно овај немио појав изазвао потребу, да школске власти у интересу наставе и подмладка пооштрише ономену: „ Учи-