Школски лист

- 74 —

тељство се строго оиомиње, да иод личном одговорнош&у савесно и марљиво извршује своје ироаисане дужности!" По немачком саоиштио: И. Рад. ОКРУЖНИЦА УЧИТЕЈБСТВУ У ХРВАТСКОЈ. (Свршетак.) А што се тиче школске обћине, која школу уздржава; обитељи, које су своју децу учитељу повериле: тај барем одношај имао би свакому бити лако разумљив и јасан Па ипак и ту многи учитељ стоји на носве криву гледишту. Креношћу умнога суиериоритета и креиошћу сталишкога одличја цени гдекоји, да му се је од сеоске простоте осамити и уздићи у недостижне висине; јер то да је иотребно за охрану угледа. Такову учитељу одношај напрам родитељем ученика није одношај срца, него сухонарни одношај рачуна дочим би, схваћајући право своју мисију, имао учитељ не избегавати него уираво тражити сваки контакт с пуком, да се њим светује о потребах школе, да му ириобћује своје оиажње гледу деце, да чује његове назоре и жеље, да га исправља и поучава, гдегод и у чим год буде прилике. Нити преимућством знања, нити преимућством сталиша несмије да се огради учитељ од оних, међу којими живи; јер овај народ има толико потреба, да учитељ мора бити не само у школи учитељем. него изван школе би рећ апостолом коли умнога и ћудореднога толи и свакога другога напредка; и то је средство, којим ће најтврђе и најтрајније основати свој углед у народу. Противно тому раде они, којим снизити се до пука значи утонути у простачтво живота; ко.ји се неуклањају дотицају с иуком, али у пијанках, картању, клатњи, свађах и т. д. Небројено је пута кр. земаљска влада нагласила у својих наредбах и одлуках, колико јој је стало до добра споразумка између учитеља и службеника цркве. Унаточ тому и кано у потврду онога кривог мњења, кано да се је новим шкоским законом мислило раздрети сваку свезу између школе и цркве, ночели су се некоји учитељи пучки понашати тако, кано да су тај закон сматрали добро дошлом приликом, да одмазде оним, који су пријашњу власт над собом можда нерадо осећали. У ред чина иотекавших очевидно из намисли суставнога одпора, иркосита изазивања и посвемашње еманципације од уплива црквенога спада покушана од некојих учитеља самовољна обустава оргуљашке службе или немарно те неуредно обављање те с ужбе и тамо, где учитељ зато ужива посебну награду; надаље одрицање закопом одређене приномоћи свећенику при обуци у вери и непризнавање власти његове и тамо, где је он постављен местним надзорником школским. У овом посљедњем случају имао би учитељ без икакове сумње гледати у свећенику поглавара си школскога; а где то и није, тамо одношај учитеља напрама свећенику, ако се и немора помишљати кано одношај подређености, то се ипак по никоји начин несмије помишљати кано одношај опреке. — Кано што је у најнутарнијем споју религиозно-ћудореднога узгоја са наобразбом за грађански живот изражена