Школски лист

— 85 —

воћарства у нас и Србину отуд моралне и материјалне користи доносити. Суботида, Марта 1883. Ј. Е. БорјановиК.

ИЗ ИСТОРИЈЕ ПЕДЛГОГИЈЕ. (За награду.) 2- Баспитање у ЈезуитаНастојањем шнањољског племића Игнаца Лојоле оснује се 1534. калуђерски ред Исусоваца, кога већ 1540. потврди папа Пава III. Главна задаћа овога ред^ бијаше радити проти реФормацији, враћати невернике католичкој цркви и подизати углед иаиин. То му је могуће било само науком, јер су и протестанти тим сретсвом своје мисли по свету ширили. Зато се и Језуити лате наставе. За кратко време рашири се овај гласовити ред по целој Еврони оснивајућ посвуда школе. Прва њихова школа ниче у Бечу (1554.) поводом Фердинанда I., кој је дванајст Језуита наручио из Шпаније. 1588. изради шест највештијих Језуита јединствену оспову за све њихове школе. Пошто су ју десет година номно испитивали и ирокушавали издаде је 1599. генерал реда Клаудиј Аквавива под насловом „Ка1;ш е! тзШиИо 8{лкИогит 80с1е1;а1лв Јези." 1832. удеш®на је према нотребама времена. Њихова школа делила се на виши и нижи одел. Нижи је одел имао нет разреда. Прва два за граматику, трећи за синтаксу, четврти за хуманистику а иети за реторику. Виши се делио на течај ФилозоФије и теологије. У филозофском течају учена је ФилозоФија по Аристотелу (у колико не бијаше нротивна вери), математика по Еуклиду, природне знаности, геогра®ија и астрономија; — у теолошком вулгата, теологија св. Томе, тајне и дужности љуцке и јеврејски језик. Теолошки течај слушали су само они младићи, који су се хтели носветити свештеничком званију Језуити су највише настојали око латинскога језика, зато су забранили говорити матерњим. „Ко говори матерњим језиком треба да носи какву поругу док не увати другога у погрешки." Ну латинских класика несу учили поради њихове реалне вредности, него због краснога слога, с тога су највише ценили Цицерона. Ну несу занемарили других наука, Предавали су хисторију, рачунство, ноетику, грчки језик итд. Највећа ое пако пажња имала обратити католичкој вери. „Вера треба да је темељ и шљеме, средина и душа сваке наставе и свакога васнитања." Да лакше постигну своју намеру, увели су у западну веру догму, да је римокатоличка вера једино сиасавајућа При свем том несу имали посебног еата за религију, осим што су суботом ио пол уре тумачили свписмо, Језуити се одликоваху својом дидактиком. Ток наставе израдили С У брижко и точно. Настављаху од лакшега к тежем; не претрпаваху