Школски лист

- 87 —

ако није имала ход ио известном плану, ииак се иалазило—који се иданас спомињу—чувени учитеља, који својом спремом инаукомнеби ни данас најславнијим учитељима уступали. Ови се зваше светским учитељима, такови беше мало, њихови ученици беху из разни крајева пространог света; њихова имена и данас су у историји педагогије златним писменима обележена. Данас пак када се осетила потреба за наукама и вештинама на све стране простране нам кугле земаљске, народ се ностарао да установи себи и такове заводе где ће се дотични за ово звање у известним струкама односно гранама и спремити моћи. У најновије доба не само да су се поједине струке у учитељству поделиле, него и само учитељство према својој спреми и заводу на ком дела раздељено је у врло много врста, које ћемо ми у три главне групе да поделимо: 1. Учитељство, које дела у академијама односно универзитетима; 2. учитељство средњих школа ; и 3. учитељство народних школа. Пошто иак писац ових редова по позиву свом спада у народне учитеље, коме је и овај лист посвећен, то ће се он иоглавито бавити са учитељством наиродних школа. Који год носи на себи име народног учитеља, његов прави тин учитељства огледа се у овим моментима: у религиозности, у аолитици, у народности, у аатриотизму, у екопомисању и у усавршавању у својој струци. Религијозност се ингге од сваког човека а особито од учитеља. Он треба да је задахнут духом оне религије, у којој се родио односно у којој као учитељ дела Прави учитељ неће се показати ни једним мигом свога живота инди®ерентним према својој релиђији. Сваки учитељ треба да је сталан, чврст и непоколебив у својој вери, коју унутарње треба да осећа и исту у млађана срца да сади, да тамо дубока корена хвата. Учитељ мора имати нраву веру у оно, што обучава. Он својим понашањем несме дати повода сумничењу његове сталности у веровању. Као грађанин требао би по својој увићавности ида је сталан ири■ врженик извест ,е аолитичне партаје и то оне, која има најчистију и најплеменитију намеру. Али у носледње доба ириметили су се врло агалостни знаци код свију нолитичних партија. Већином данас људи материјално снабдевени управљају са мнењем сиротиње и примењују на своју личну корист; противничке странке више пута лаћају се недостојног оружја, чиме највише сиротињу прогањају, међу које се и ми морамо рачунати, те онда коме горе него онима, који су извлачили кестење из жеравице. У данашње доба ова ирава грађанска по учигељство су врло неблагодарна, с тога би сваком брату учитељу бар за сад препоручио — и ако је то у опште против мог убеђења — али са гледишта целисходности што код нас мора доћи у питање — да се клони свака јавна рада и руковођења на овом нољу ма које политичне иартије, и то до бољих времена, а дотле тај носао' заменимо другим чиме, што ће нам благодарније бити. Немислимо овим казати да учитељство није дорастло за уживање тих права; шта више оно би било позвано да руководи народом али само обзиром на посљедице приморани смо ово изрећи без да подпомажемо или нападамо коју од политичних иартија. Вршимо ирава сами без икаквог излагања. — Ово су речи са неутралног земљишта. *) (Свршиће се.) *) Разуме ое да поштовани г. писац заступа овде само своје мишлеше. У.