Школски лист

- 88 —

ШИСЛИ 0 МИСЛИША. Нема толико сати у години, колико мисли прохује за сат кроз главу. Мисли лете чоиором као чворди и роје се као пчеле. Не можеш им броја ухватити као ни пожутелом лишћу у јесен ; једна вуче другу као карике у ланцу. Ала је тај човек немиран створ. Мисли његове измењују се, ковитлају се и истичу као лети мушице, кад настане вече. Личи на часовник, који је пун точкова, а клатно му се навек номиче. Дух се његов покреће тако брзо, као што лети време. С тога је баш мишлење тако важна ствар. Много капљица наираве корито, а много меваљалих мисли направе велико бреме порока. Зрно песка је лагахно, али Соломон нам вели, да је гомила иеска врло тешка Где је много деце, мора мати нажљиво на њих да мотри. Морамо да пазимо на своје мисли, јер ако оне постану нашим непријатељима, имаћемо непријатеља без броја и упропастиће нас- Чисте мисли пуне као нтице у пролеће нашу душу хармонијом ; зле мисли кидају као змије, Каже се, да су мисли слободне, али ја сам негде читао, да ако мисли и не подлеже порезу, нису ипак сигурне да их неће постићи казна, а то је тако и написано у тој старој реткој књизи. Неваљале мисли су слада, из које се куха грех, оне су труд, који се нали на ђаволском искушењу; иосуда, у којој се из млека уображења граде замисли и намере; гњездо, у ком све шкодљиве птице греју своја јаја. Многи се изговарају, да за своје зле мисли ништа не могу, и то је можда и истина, али је друго питање, да ли им се они оииру или не ? Не можемо зликовцима да пречимо, да не завире у наше нрозоре, али ако им своја врата отварамо и уљудно их примамо, онда смо исто тако рђави као и они. Не можемо да забранимо птицама, да нам не лете над главом, али да ираве гњездо у нашој коси, — то им не морамо да дозволимо. Неваљале мисли куцају на вратима, али не треба да им отворимо. Те мисли могу да ионикну, али не морају да овладају. Ко жваће залогај у устима, том његов укус прија, а ко мисли на ствари неваљале, воле их, зрео је да им да иристуна. Мислите на врага, и јавиће вам се, нустите такве мисли, и руке ваше биће пуне порока. Пужеви остављају за собом балу, а неваљале мисли лаж. Стрела нролети кроз ваздухбез трага, али неваљала мисао оставља увек иза себе браздицу као змија. Где се води трговина у неваљалом мишлењу, тамо ће бити добит блато и кал. Сваки талас нечисте мисли придаје нешто оној покварености, која буји на обали живота. Грозно је помислити, да покварена уобразиља, ако јој се једном дозволи, овлада кључем к нашој души, може да улази у њу но вољи и да још и доведе собом седам злих духова, силнијих него што је сама. Крај тога нико не зна. Пустите порок до колена мишлења и усешће вам на раме; замочите гдећу у уље и какав ће иламен да избије; оставите човека његовим неваљалим мислима, и видећете, како ће предисати злом, чим му се за то пружи нрилика. То нас опомиње, како је мудро^ да стално бдијемо над мислима и помислима свог срца Добре мисли су драги гости, које тр^ба срдачно дочекивати, гостити и тражити их. Ако се добре мисли усчувају у памети, распростиру диван мирис као листићи од руже. То је биљка,