Школски лист

- 98 —

И у просвјетној политици не може се водити политика идеална, иолитика која се с апсолутиим постулатима, ако су намирени, задовољава, него политика реална, која своје успјехе мјери и цијени по резултатима добивенијем примјеном на практички живот. Идеална политика просвјете може тражити да у земљи што више основнијех|школа буде и може бити задовољна тијем ако се постигне да што виши број народа умије читати, писати и рачунати. Практична политика просвјете не задовољава се само тијем резултатом. Она хоће да школа вриједи што и за живот, а не за себе саму; она тражи из школе користи за свагдашњи живот народа, користи које ће намиривати извјесне потребе народа на извјесном степену његова развитка. Она не пита само колико икола има у вароду и колико писмених људи, него какве су те школе и шта су из њих изнијели у народ ти пи смени људи ? Она не пита одговарају ли те школе у свом устројству само захтјевима чисто теоријским и ничему више, него јесу ли тако устројене да могу бити од користи једној земљи онаквој каква је, дакле јесу ли подесне за извјесни састав и степен развитка једне државе ? Кад се ва око узме данашњи састав и степен развитка наше државе, онда с гледишта практичне просвјетне политике морамо тражити, да нам народна школа са својом основном наставом поглавито припомогне оној грани народне радње, од које народ наш данас скоро искључиво живи, а то је пољска нривреда са сточарством. Ово ваља да буде реална тековина, коју ће ђаци наши изнијети из основнијех школа и пренијети у народ, да ту оплоди трудове народа око његовога материјалног унапређења, без којега се неда замислити ни напредак у осталом. Други предмети наставе, који се предају у основним школама, нека послуже само као спомоћна средства, која ће послужити будућем грађанину црногорском, да се што боље упути у свему, што ће му с времена на вријеме требати у практичном животу. Питање је сада: е да ли су наше основне школе удешене тако да одговарају тијем задатцима ? Наше основне школе броје већ више година свога опстанка, и поред свијех покушаја за преустројством, који су чињени више пута, оне су остале, ако смијемо рећи, на истом степену развитка, како што се тиче броја тако и што се тиче