Школски лист

- 101 —

1685. почео је као магистар на свеучилишту у Лајпцигу држати предаван >а о библији. Ту оснује са некима пријатељима и једномишљеницима „со11е §шт рћИоТзЉНсит" (друштво пријатеља библије), које је неђељом читало и тумачило иоједине отсеке св. писма. Тиме изађе Фрапке на глас. ^ли уза све то бијаше му богословија иосао главе а не срца и убеђења. Бијаше истина врло ваљано васпитан те вазда живио лепо и поштено ал тешке сумње нритискиваху му душу. „Жидови, говорио би он често, верују у Талмуд, Турци у коран а хришћани у библију. Ко дакле има право." Гласовити познаваоц библије Сандхаген у Линебургу, код кога се 1687. бавио, позва га да проиоведа о овим речма „Све је ово писано, да ви верујете, да Исус јест Христос син Божи и да верујући имате живота у његово име." Сад истом заче борба у његовој души. Ваљало му је проповедати о вери а он вере нема. У борби тој паде он Богу на молитву, да га изведе из сумње и да га осветли. И он би услишан. Сваке сумње нестаде из његове душе а осећаше, као да се из нова родио. Из Линебурга оде 1688. у Хамбург, ђ е је подигао приватну школу. Одовуд дође 1690. у Лајпциг, да као приватан доценат иредаје о библији. Ну ортодокси, којима не беше по вољи, изпослују, да су његова иредавања обустављена. Исте године смести се у Ероурту као ђакон у тамошњој августинској цркви. Ну ортодокси га макну и одавде. Настојањем Шпенеровим доби ироФесорско место грчкога и источних језика на свеучилишту у Хапи а уједно би му поверена исиражњена парохија у нредграђу Глаухи. Овде се напокон смири и побра лавор венац. Умро је 1727. Франке је с малим трошком отпочео зидање оних силних здања, што и данас опстоје иод именом „Франкеови заводи." По тадањем обичају долазила би му свакога четвртка сиромашпа деца, да им што удели, ну пре него би им што дао, поучавао би их у вери. Напокон подигне 1695. у свом стану за њих школу и даде им за учитеља једнога од својих свеучилиштних ђака. Исте године преда му неколико грађана своју децу, да ју поучава За њих устроји посебну школу и даде им посе&ног учитеља. Наскоро почеше му и племићи слати своју децу. За њих подигне 1713. иедагогијум, у ком су се иредавале уз класичне и реалне знаности. Оно је имало своју ботаничку башту, нриродогшсни, Физикални, кемички и анатомски кабинет, радионице за точење и глађење стакла, за вајање, цртање и т. д. — 1698. сагради сиротиште, а школу за сиромаке претвори у њемачку школу. Уз те школе иодигне апотеку, тискару, књижару и друге зграде. За учитеље на својим школама узимао је ћ аке свеучилишта. Ну да се за учитеље принраве како треба подигне 1707. учитељиште, које се иохађало две године. По смрти му бијаше у његовом заводима 2290 ђака и 215 учитеља. — Настојањем његова нраунука Августа X. Нимајера, који је његове заводе преустројио и боље уредио, осигурао је краљ Фридрих Вилхелм 11. Франкеове заводе на вечна времена. Мета наобразбе бијаше иобожност и мудрост. — Без побожности све су знаности шкодљиве; оне су јој само срество. Само нраво иобожан човек може бити ваљан члан човечијег друиггва. Мудрост кано мета на-