Школски лист

— 123 -

на жалост још могуће, да се потпуно реши загонетка о постанку и природи каменог угљена; али можемо сигурно да очекујемо, да ће се наћи позвани испитаоци, који ће се отвореним новим стазама потрудити, да свестрано расветле тај веома интересантан предмет. Ма се који од четири изложена назора о постанку каменог угљена нашим читаоцима свидео, свакако остаје неоспорно, да је камени угљен као и друга минерална горива производ биљнога царства. У грдним мајданима угљена налазимо ми угљик на једној његовој хиљадугодишњој штацији, на којој се одмара у свом вечном колотоку. Јер познато је да је угљена киселина, гас што постаје сагоревањем угљика, главна храна свију биљака; из ње граде биљке своје тело, које се састоји поглавито из угљика. Кад биљка потпуно иструне или сагори, онда она враћа ваздуху опет натраг угљену киселину, која може да настави свој колоток кроз биљно и животињско тело. Али кад се биљке оиисаним нроцесом лаганог трулења преобрате у угљен, онда се сарани највећи део угљика и искључи се тако за више хиљада година из редовног колотока. Тек нашем времену, које би на све стране да понесе заставу ослобођења, беше остављено, да угљик мало ио мало ослобођава из његове многовековне тавнице и да га кроз горсстасне парне димњаке враћа онет натраг у оне зрачне регије, из којих је доспео на земљу. (Бег Ка1игћЈа1опкег V. 1. 2.) (РгоГ. А1о1а бећлтагг.)

УСКРС У СОШБОРУ. Дочек новога Проте у Сомбору и В])бица. Пошто је у недељу 8. Аирила на служби Божијој у Новосадској саборној цркви новоизабрани окружни нрота Сомборски преч. г. Љубомир Купусаревић за Проторејеја нроизведен орисиео је он 7. Априла у вече дољним жељезничким влаком у Сомбор, да овде проведе велику и светлу седмицу. Сомборци су свог новог духовног старешину дочекали најусрдније. На колодвору екупљена је била множина народа и међ њима сви најодабранији Срби овдашњи, на челукојихје обште уважеии председник црк. обшт. наше г. II. Вукићевић новога проту свечано поздравио. Сакупљено отмено друштво на 14 каруца допратило је жељено-изчекиваног госта. уз клицање народа у протопресвитерски стан, који је за дочек спремљен био у црквеној такозваној Тео®ановићевој кући. НаЛазареву суботу после нодне у два сата ношена је свечана Литија по Врбицу, на којој су овом приликом не само деца и прости људи него и најодабранији овдашњи грађани у усхићењу учествовали. После врбице сљедовало је велико вечерње у св. Ђурђевској цркви, на коме је први нут нови г. Прота саборно чинодјејствовао и дивну ону духовну песму „Свгћте тих1и" умилним својим гласом одпојао. Сутра дан служио је он саборно јутрење и службу Божију и нроноведао, а после службе дошао је у ванредну седницу србске црквене обштине, где га је председник поздравио и члаповима обштине представио, а затим је госи. Прота захваливши онштини сомборској на указаном поверењу, у подужем лепом говору изложио своју жељу, да као прота и парох подужности ревностно дела на славу Божију, нз духовно сазидање, свестраиу корист и процве-