Школски лист

остварило. Корак тај одговара и општем интересу просвете и личном интересу учитеља, дакле је потпуно оправдап Али да се запитамо у какав положај доводи министарска наредба вероисповедне учителЈСке школе, наиме нашу српску вероисповедну учитељску школу ? Нама се том наредбом до душе ништа ново не наређује, јер §. 101. „Уредбе за срнске народне школе" установљено је, да су ученици, који сврше учитељску школу, дужни годину или две године дана учитељовати и по том практичпи учитељски испит полагати, на што им се истом може издати учитеЛзСка динлома. У том обзиру била би дакле мшшстарска наредба сасвим у складу са нашом уредбом. Али је невоља, што се дотично наређење уредбе није досада још никад извршивало и пошто министарска наредба нриморава сада на то, то у ствари ствјимо ипак преднечим новим и морамо да размишљамо о посљедицама, које ће имати та наредба за наше народне вероисповедне школе. Главни разлог, који је приволео главну управу наших школа, да не приводи у живот §. 101. уредбе, беше велика оскудица на учитељима. Тако је то тада било у целој Угарској. Међутим су се ствари, као што уверава министарска наредба, у земљи уопште поиравиле, али за нас Србе постоји на жалост стара невоља још једнако, оскудица на спремљеним учитељима осећа се и данас на све стране и нема изгледа да би је у скоро и при садањем уређењу учитељске школе нестало. Број наших приправника колеба се истина сваком годином, али је уопште мали и није ни из далека довољан, да подмири сву потребу наших школа. А приправника нема, што је издржавање сиромашних учевика поред јадних приправничких штииендија већ проширењем течаја на три године отештано ; али ношто је ипак данас и трогодишња спрема краћа и јеФтинија него за друге сталеже, то се понеки родитељ одважи да пошље своје дете у учитељску школу у нади, да ће тако и најбрже а са мало трошка доћи до сигурна хлеба. Има до душе приправника - и радујемо се што можемо рећи да је то случај код већине њих — који после у школи стеку оданост и одушевљење за изабранз позив, али мотив ступања у учитељску школу ипак је већином онај, што га наиред наведосмо. Да с« околности у том погледу промену, томе омета слаба и сасвим несувремена дотација велике већине нашиХ учитељских места, смета без мировинског Фонда неосигурана будућност учитељеве породице. Сада, пошто ће се