Школски лист

— 116 -

лсповедне тколе земаљски закон, никакве изванредне жртве (које неби сносили и паши иноилемени суграђани) не захтевају се од нас да их одржимо и била би грехота и уједно срамота да оно што нам закон даје не исцрпимо потиуно на корист свог иарода и своје вероисиовести. Веома сиромаганим општинама, које су у опасности да се однароде, треба цео народ да нађе нзворе за одржање школе према законском наређењу. Установи лн се уз то издашан мировински фонд и састара ли се за штипендије приправницима онда је тим уједно отворено и учитељским школама поље за успешан рад и онда ћемо моћи да ишчекујемо да ће нам оне сваком годином давати у довољном броју све ваљаније и ваљаније учитеље. Вероисповедним учитељским школама мора увек бити главна брига и задаћа да у научном погледу сустижу државне заводе, јер им без тога нема опстанка. С тога ће оне морати и сада — док још имају три разреда — сву своју снагу да уложе, да доиуњују и усаврша вају своју организацију, како би за то време постизале исте резултате, које државни заводи за четири године Да се тај посао српским учитељским школама олакша, неопходно је да их народ обилније материјвлно иотпомогне Наше а свом строгошћу и државне властп захтевају да се ириправници обучавају у земљоделству, али учитељска школа у Сомбору не располаже земљиштем за тај носао, нема шта више ни школскога врта, нити нотребног оруђа нити наушала за плаћање раденика, укратко ништа што би било нужно зауспешну наставу у економији. Са повећаним захтевима од стране државе осећа се све већма незгода ; што се у нашим учитељским школама иастављају заједнички принравници и приправници. Установа та уведена је само као привремена, али она траје у Сомбору ево већ дванаест година и време је крајње, да се тај терет скине са наше учитељске школе, особито пошто сад већ имамо и за десетину година довољан број спремљених учитељица. Сваком пријатељу наше црквено-школске автономије ваља да је увек на уму, да ћемо наше вероисповедне школе тако најбоље осигурати и одржати, ако буду у њима увек ваљани учитељи, који ће у школи постизати не само минимум уснеха, него ће у том погледу и саме државе школе надмашити. Славу ту уживала је већ српска школа у Угарској, и данас има још српских школа које су упупомсмислу узорне; тај глас, туславу ваља сачувати и проширити и тиме ћемо најбоље сачувати и