Школски лист

- 140 —

даље \'тгу, наиредак и благослов Бсжији, и да се на њу све обштиие србске угледају, па да буду тако сложне у добру, као шго је ова обштина досада у свакој прилици сложна и напредна била. Здравица је ова с бурним ускликом примљепа а сва звона на саборној цркви огласише иароду православпом овај свечани чип и благоелг в. Затим је отлични грађанин и члан обштине г. Сима Бикар паздравио г. проти, а Др. Павловић обште љубљеном господину председнику црквене обштине. После ових унапред одређених ндравица, управител. учитељске шкопе и члан црквене обштине Н. Т>. Вукићевгћ у иодужом говору напоменувши пајважније догађаје из двестогодишње пронЈлости сомборскјнх Србаља, који у свези стоје са Светођурђевском славом црквеном, наздравио је правоелавном србском народу у Сомбору, с жељом, да овај добри народ на темељу своје свете вере и миле народности ериске, по примеру праотаца св>јих неноколебим« стојећи, развија се и напредује материјално, морално и интелектуално. — И ова је здравица била једнодушно са одобравањем од свију сграна примљена а уз здравпцу ову и друге, које још сљедоваху орило се Многаја љета и нојање усчршњих, св. Ђурђевских и народних песама. Око четири сата друштво је од стола усгало и мало доцније разишло се пуно одушевљења за братску слогу и заједницу србску и најкраснијих намера за пеговање човечанских и хришћанских врлина у народу нашем. Спомен оне славе остаје дубоко занисан у срдцима свију учестника и многи се изјавише да нам овим начином и у оваком духу ваља одсада сваке године славити св. Ђурђа заштитника иашег саборног храма. Сутра дан у недељу 24. анрила на млади Ускрс намеравао је г. ирота носити литију око шанца но стародавном обичају овдашњем, али је ова леиа светковина због ружног времена засада изостати морала. Тога дана у вече вратио се наш обштељубљени гост у Карловце испраћен до колодвора онако исто као што је на цветни четвртак дочекан био. Ми се надамо, да ће он свршивши овогодишња иредавања у св. Богословији добити од највисше наше духовне власти што скорије одиуст са богословске катедре и да ће се с породицом својом пред Духовске празнике моћи доселити сасвим у средину нину, где га чека љубав овдашњег православног србског етановништва коју је он себи својим врлинама као отличан свештеник и узорит човек у пуној мери задобио. В. СТА&Е ЗАКЛШ ШОДШ којима рукује православна орбока црквена обштина сомборока на сврш^тку 1882. године. Народне закладе, којима рукује отлична србска црквена обштина јесу: заклада Платонеумска, Школскога Листа, за учитељске сир< те и ЈосиФа Мунтила. Стање ових заклада на свршетку 1882. године било је цо рачуну обштинске бдагајне прочи^аном у главној скупштини горње обштине 3. Аирила о. г. следеће: 1. Заклада Платоцеумска. Од прошле годице нренесено стање