Школски лист

— 141 -

19.916 ф . 68 н.; чист приход 1882 износио 868 ф . 89 н.; ио томе цело стање на крају године је: 20.784 ф . 47 новчића. Одтуда у готпвини има: 3253 ф . 46 н.; у зајмовима на обвезнице: 16.241 ф . 35 н.; у рештанцијама камата: 1289 ф . 66 н- Петнајест питомаца из камата ове закладе добијају стинендије у суми од 960 ®р. 2. Заклада ПЉолскога Листа. Од нрошле године 5491 ®ор. 68 н. т Тист приход 24 ф . 80 п.; стање с концем Децембра 1882: 5516 ф . 48 н. Овај капитал оастоји се из готовине од: 3556 ф . 48 н.; и из зајмова на обвезиице: 1960 ф Из камата издаје се у име подпоре издаватељству Школскога Листа годишње 300 ф. и по завештању покојног архимандрита Ст. Михаловића за три учитеља нлаћа се у име преднлате на Школски Лист 9 ф. Заклада за учитељске сироте. Пренесено стање од прошле године: 1212 ф . 46 н Чист приход: 72 ф . 92 н. Стање на крају године: 1285 ф. 38 н. Од овога је у готовини 985 ф . 38 н.; а на обвезницама 300 ®р. 4. Заклада покојног ЈосиФа Мунтила негдашњег грађанина Сегединског за учитељ нриправничког завода сомборског. Од ирошле године: 449 ф . 74 н.; чист приход: 27 ф . 14 н. ; стање на свршетку године: 476 ф . 88 н. Ова се главница састоји из готовине од 176 ф . 88 н. и из зајма на обвезницу од 300 ®ор.

ШКОЛСКЕ ВЕСТИ. (Сраска учитељска школа у Карловцу*) С поуздане стране смо извештени, да ће висока кр. хрв. слав. далм. земаљска влада нрогласити српску учитељску школу у Карловцу за јавну , те ће као таква отпочети још ид}'ћом школском годином 1883/4. (.Будааешта) Закон о средњим школама иримљен је са неким изменама и у горњој кући саборској иосле дуже дебате, у којој је живо учествовао и романски митроиолит Мирон Роман. Од наших архијереја није био нико на сабору. Пошто измене горње куће нису начелне, то их је носланички дом усвојио и тако се може рећи, да је закон о средњим школама готов. (Маџарски течај у Баји) неће се као што је у 6. броју овога листа јављено отворити 9. јула, него већ 6. јула по нов. кал. т. ј. на наш Иван-дан. (Београд .) ПроФесор гимназије београдске Гаврило Витковић, који је иознат са скупљања срнских старина у Угарској, стављен је у стање нокоја. — Главни иросветни савет на свом састанку од 9. марта решавао је о уважењу година службе оних учитеља, који су ире но што су у Србију дошли учитељовали на страни. Ове године службе уважене су учитељу београдском Николи Мусулину, учитељу лесковачком Настасу Крстићу, учитељу мајданском Јеротију Вујићу и учитељу бранковачком Десноту Десиотовићу. Ти учитељи су учитељовали или у Босни или у Старој Србији, г. Мусулин и на Цетињу. Ради неисиравности сведочанства нису уважене године службе на страни рготинском учитељу Гаври Пешићу и смедеревском учнтељу Јовану Бољарићу; нрви је учитељовао на Цетињу