Школски лист

__ 142 —

и у Угарској, други у Барањи и Осеку. На састанку од 16. марта нису уважене ни белопаланачком учитељу Павлу Красићу године службе нроведене у Аустро:Угарској. (Зпрад иодизања занатлијства .) Два берлинска друштва „Иадруга за благо омладине, која је школу оставила" и „Кураторијум Дистервегове закладе" расиисала су заједнички награду од 1500 марака за дело о: „Избору занатлијског позива." Поднесени списи имају да се ограниче само на т. з. практичке, грађанске врсте позива — занате и мали обрт — и нарочито ваља пажњу да обрате на ова питања: 1) Какве особине има занат? (Кратка характеристика појединим занатима својствених радова и задаћа, које су им стављене) 2) Какве телесне и духовне нодобности претпоставља занат код научника (шегрта?) 3) Који сј путеви отворени за колико могуће свестрано образовање у дотичном занату и каква се средетва за то захтевају? 4) Какве материјалве изгледе и нарочито и какве изгледе за будућу самосталност нружа нозив? Жеља је да се као додатак расправља и о оним врстама позива, које се односе на канцеларијску службу, нарочито погледом на изглед, који исти дају младом човеку, да би се тако стало на иут далеко распрострањеном прецењивању истих. — Снис тај ваља да износи 10—12 штампаних табака, а рок за тниљање истиче 1. априла 1884. (Педагошки конгрес.) Ове године биће иедагошки конгрес и у Бразилији. Тамошња влада сазвала га је за 1. јуни у Рио де Јанејро. Са тим конгресом биће спојена и педагошка изложба. (Против аретоваривања у девојачким школама ). Доњоаустријски земаљски школски савет управио је допис на среске школске савете, у ком се међу осталим вели: „Са педагошког гледишта, да се ни девојке не смеду претоваривати, налаже се том среском школском савету, да подвргне ревизији број часова за ручни рад у појединим школама, разредима и оделењима и да при том тачно нази на то, да се у нижим разредима или оделењима ниједна девојчица не оптерети недељно са више него три, ау вишим разредима или оделењима највише са четири часа за ручни рад."

КМЖШИ ПРИКАЗИ. 13. Савети мојој кКери, од Ј. Н. Вуља. Превод с францускога. Свеска I. У Новоме Саду издање и штамаа А. Пајеви&а 1883. 8° с. 124. Цена 60 нов. Писац ове књиге познат је са најбоље стране у нашој књижевности по својима „Приноветкама мојој кћери," од којих су 2 свеске изашле лане у истој наклади и од истог преводиоца. У „Саветима мојој кћери" наставља се смишљено утицање на образовање девојачког характера; они су намењени девојци, која је већ доснела до обртне тачке свога живота, те је сваки дан може да растави са сновима безбрижнога девовања. Нису у тој књизи сухопарни савети, који би уморили бујни ток девојачких мисли, већ у пријатне нриче заоденуте слике из друштва, које у исто време и забављају и облагорођују. Тих лепих нрича налази се у овој свесци десет. Ево шта сам умни нисац вели о илану своје књиге: „Немој се страшити тог угледног наслова: „Савети мојој кћери," ни мислити, да ћу ићи, као