Школски лист

- 130 —

кад ће морати да оставе ваша топла недра и да се випу у етран свет, да осигурају себи срећу и будућност, коју им ви из свег срца желите. И имате пуно узрока да се бојите за њих јер јесте ли ви своју децу спремили како ваља за тај пут, јесу ли она вична том путу, на ком ће сусретати многе хладне погледе и на ком је, као обично у евету, много више трња него цвећа ? Јесте ли ћх — ма и у малом — нрактично научили, да разазнају праве пријатеље од лажних и јесте ли им дали на пут характер, којим ће моћи да се одунру и порочном лукавству и ласкавом пороку, који ће да их мами у своја наручја? На то помишљају родитељи обично истом онда кад је опасност већ нред вратима, а да се за њу већ за рана спреме, за то су они били сувише плашљиви, јер су децу своју љубили само — слепо. И кад онда ваља да испрате одраслу децу из своје куће, онда нису сузе, што их они роне, сузе нежнога бола ради самога растанка, него вреле сузе бриге и страха за Оудућност свога чеда, сузе, које пеку и које су на жалост и сувише оправдане. Бацимо један поглед на прилике, у којима се деца данас васгштавају. Родитељи се пре свега старају, да деци ништа не Фали. Хране их избраним кусним јелима; што се детету не допада не износи се на ето; нема ниједнога дана, да се посги, јер то би могло лако да оштети дечије здравље. Велика се пажња обраћа оделу, оно мора да буде шарено и скупоцено и колико је год могуће леише него у друге деце. Још мала деца па носе већ рукавице и сатове, прстење и друге наките. Већину времена проводн дете у врућој соби, у шетњу ће само поћи кад је потпуно леп дан. Сиграчака има толико, да им се не зна броја; кад му се коЈа не допада ломи је, за то га неће нико казнити, него ће одмах добити на њено место нову и лепшу. Штогод дете узжели, то мора одмах да се испуни без обзира на умесност те жеље. Дете се никад само не служи: сагнути се да подигне какву бачену ствар, да донесо себи столицу или да остави и после да нађе своје одело, то би било по мнењу нежне мајке испод достојанства њеног детета, за то су ту слуге и слушкиње. Ови морају да говоре деци као великима, морају да се повинују њиховим заповестима и наопако да се усуде, да их укоре за какву непристојносг или неучтивост. Родитељи би то примили као велику увреду, јер воља је дечија прво у кући, њој мора све да се покорава, та њој се покоравају и сами родитељи. Од најмање неповољности дете ће да плаче и тешко