Школски лист

— 131 --

опоме, ко је био повод тим сузама. Падне ли случајно дете или ле удари или иосече, ма било то у најнезнатнијој мери, одмах се читава кућа узбуни. Потужи ли се ко стран на дете или нађе ли на њему мане, онда је то пука злоба и завист. Али ако се дете потужи на кога, онда је све то света истина, јер „наше је дете добро и не уме да лаже" ; и ако се ипак ухвати у каквој неистини, онда се то гледи да прикрије и морало би гвоздено срце бити, које би код тако малогдетета видело у том какво зло, које ваља одмах у зачетку гушити Примете ли родитељи какве озбиљније мање на детету, па се одваже да против њих устану, онда они не чине то озбиљном строгошћу него обећавањем ноклона за исправак. Тако се деца из рана науче на награде и наскоро неће без те да учине ни најмању услугу — па ни самим родитељима Таква отмена деца мало су у друштву друге деце и ако то бива, онда се строго пази, да то буду деца „равна."Кад деца одрасту толико, да се мора да помишља на њихово изображавање, онда се главна брига посвећује стварпма, којима може спољашње да се сјаје и нарочито страним језицима. Ако иде какво дете у јавну школу, па га можда учител, за какву погрешку по заслузи укори, онда ће дете сматра то за увреду и родитељи неће много распитивати за повод укору, него ће гледати да увређено срце дечије умире и осудиће учитеља као човека проста и сурова (дакако нред дететом), а отац ће се већ, као човек од уплива, постарат и за то, да учитељу неће више пасти на памет, да вређа његово дете. Тако је у тим кућама дете центар, око кога се све окреће. Родитељи, слуге, посете, сви гледају да му угоде. Једине су поуке, које чује од својих родитеља : „Чувај се !" и „Пази !" Све је друго ласкање и умиљавање. Тако проводе та деца своје детињство без и најмање неповољности, све око њих им је на услузи, све лебди над њиховим жељама и никакав облачак пе мути ведро небо њихова живота. Заиста би могли да кажемо да је сретно и блажено детињство даровано тој деци, да није само свакоме одређено да постане човек и да не мора свак да се опрости са небом тога блаженства Иза благовања у срећи осећа се тешко и најмања несрећа. А вечну срећу не можемо ником да зајамчлмо. Нико не зна, шта носи дан и шта ће донети ноћ. Богатство и части су пролазне и свакоме, ма како било сретно његово детињство, предстоји у већој или мањој мери борба са судбом.